1Старешине међу вама молим, ја који сам и сам старешина и сведок Христова страдања, и имам део у слави која ће се скоро јавити:
2пасите стадо Божје које вам је предато, не силом, него својевољно, како Бог хоће, не за срамни добитак, него драге воље,
3не као тирани оних који вам припадају, него будите пример стаду.
4И кад се јави поглавар пастирски, примићете венац славе који неће увенути.
5Тако и ви млађи, слушајте старешине. А сви будите један другоме понизни, јер се Бог поноситима противи, а понизнима даје благодат.
6Понизите се, дакле, под силну руку Божју, да вас повиси кад дође време,
7и баците све своје бриге на њега, јер се он брине за вас.
8Будите трезни и пазите! Ваш противник, ђаво, иде као лав који риче и тражи кога да прождере.
9Противите му се, тврди у вери, знајући да се иста та страдања догађају вашој браћи по (свему) свету.
10А Бог сваке благодати, који вас је у Христу позвао на вечну своју славу, он ће вас, после кратког страдања, савршити, утврдити, оснажити, утемељити.
11Његова је сила до века! Амин.
12По Силвану, као што мислим, верноме брату написах вам ово мало, светујући вас и сведочећи да је то права благодат Божја у којој стојите.
13Поздравља вас с вама избрана (црква) у Вавилону и Марко, син мој.
14Поздравите један другога целивом љубави. Мир вам свима који сте у Христу!