1Одбаците, дакле, сваку злоћу, сваку превару, претварање, завист и сва опадања,
2и као новорођена деца желите духовног, правог млека, да о њему узрастете за спасење,
3ако сте заиста "окусили да је добар Господ".
4Долазите к њему, камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али у Бога је изабран и драгоцен,
5и зидајте се и сами као живо камење у кућу духовну, у свештенство свето, да приносите духовне жртве, које су Богу угодне кроз Исуса Христа.
6Зато стоји написано у писму: "Ево, мећем у Сиону камен угаони, избран и скупоцен, и ко у њега верује, неће се постидети".
7Вама, дакле, који верујете: част; а онима који не верују: (речи): "камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони"
8и "камен спотицања и стена саблазни". Спотичу се, јер се противе речи, на што су и одређени!
9А ви сте род избран, царско свештенство, народ свет, народ стечен, да објавите чудеса онога који вас је из таме дозвао к својој чудесној светлости.
10Који некад нисте били народ, а сад сте народ Божји; који нисте били помиловани, а сад сте помиловани.
11Љубазни, молим вас као дошљаке и туђине, да се чувате од грешних жеља, које војују на душу.
12Владајте се добром међу незнабошцима, да би, кад вас опадају као злочинце, видели ваша добра дела и славили Бога у дан похођења.
13Господа ради будите покорни свакоме људском реду: ако цару, као господару;
14ако ли намесницима, као његовим посланицима, да казне злочинце, а похвале доброчинце.
15Јер је тако воља Божја, да добрим делима ућуткате незнање безумних људи,
16као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач злоће, него као слуге Божје.
17Поштујте свакога, браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
18Робови, са сваким страхом будите покорни господарима, не само добрима и кроткима, него и злима.
19Јер то је угодно (пред Богом), кад ко Бога ради подноси жалости, страдајући на правди.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него, ако добро чинећи муке трпите, то је угодно пред Богом.
21Јер сте на то позвани, јер и Христос пострада за вас и остави вам углед да идете његовим трагом.
22Он грехе не учини и у његовим се устима не нађе превара.
23Он није ружио кад су га ружили, није претио кад је трпео, него је то остављао ономе који право суди.
24Он је грехе наше сам изнео на телу своме на дрво, да за грехе умремо и за праведност живимо: његовим сте се ранама исцелили.
25Јер сте били као изгубљене овце, но сад сте се вратили пастиру и чувару душа својих.