1А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата жене.
2Али због блуда сваки да има своју жену и свака жена да има свога мужа.
3Муж да чини жени што јој је дужан, а тако и жена мужу.
4Жена није господар од свога тела, него муж; а тако и муж није господар од свога тела, него жена.
5Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за (кратко) време, да се молите Богу и онда опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6Али ово говорим као допуштење, а не као заповест.
7Јер ја бих хтео да сви људи буду као и ја - али сваки има свој дар од Бога, овај овако, онај онако.
8А неожењима и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9Ако ли не могу да се уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати се него ли упаљивати се.
10А ожењенима и удатим женама заповедам не ја, него Господ, да се жена од мужа не раздваја,
11- ако ли се ипак раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем, - и муж да не пушћа жене.
12А осталима говорим ја, не Господ: Ако који брат има жену која не верује, и она хоће да живи с њим, да је не отпушта.
13И жена која има мужа који не верује, и он хоће да живи с њом, да не отпушта мужа.
14Јер се посветио муж који не верује, женом, и посветила се жена која не верује, братом: јер би, иначе, деца ваша била нечиста - а сад су света.
15Ако ли се онај који не верује раздваја, нека се раздвоји; у том случају брат или сестра нису везани, јер вас је на мир позвао Бог.
16Јер шта знаш, жено, хоћеш ли мужа спасти? Или шта знаш, мужу, хоћеш ли жену спасти?
17Само нека сваки живи онако како му је дао Господ, како га је позвао Бог. И тако заповедам по свим црквама.
18Је ли ко позван обрезан, нека се не гради необрезан; је ли ко позван необрезан, нека се не обрезује.
19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа, него (главно је) држање заповести Божјих.
20Сваки нека остане како је позван.
21Јеси ли позван као роб? Не брини се! Него, ако и можеш свој бити, радије остани роб.
22Јер који је као роб позван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је позван као слободњак, роб је Христов.
23Скупо сте купљени, не будите робови људима!
24Сваки, браћо, нека остане пред Богом у ономе у чему је позван.
25A за девојке немам заповести Господње, него казујем своје мишљење као човек који је милошћу Господњом веран.
26Мислим, дакле, да је ово добро због садашње невоље, да је добро човеку тако бити.
27Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш! Јеси ли се одрешио од жене? Не тражи жене!
28Али ако се и ожениш, ниси згрешио, и девојка ако се уда, није згрешила: али ће такови имати телесне невоље, а ја бих да вас сачувам од тога.
29Али ово вам кажем, браћо: време је кратко: да даље и они који имају жене, буду као да их немају;
30и који плачу, као да не плачу; и који се радују, као да се не радују; и који купу ју, као да ништа немају;
31и који овај свет употребљавају, као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога света!
32А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен, брине се за Господње, како ће угодити Господу,
33а који је ожењен, брине се за светско, како ће угодити жени,
34и (тако) је подељен. неудата жена и девојка брине се за Господње, да буде света и телом и духом; а која је удата, брине се за светско, како ће угодити мужу.
35А ово говорим на корист вама самима, не да вам наметнем замку на врат, него да без сметње часно и верно служите Господу.
36Ако ли, пак, ко мисли да срамоти своју девојку ако је презрела, и не може друкчије да буде, нека чини шта хоће. Не греши, нека се удају!
37А који стоји тврдо у срцу своме и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у своме срцу, да сачува своју девојку (као девојку), добро чини.
38Тако онај који удаје своју девојку, добро чини, али који не удаје, боље чини.
39Жена је привезана док јој је муж жив; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40Али је блаженија ако остане тако, по моме мишљењу: али мислим да и ја имам Духа Божјег.