1Тако да нас држе људи за слуге Христове и управитеље тајна Божјих.
2А од управитеља се тражи да се нађу верни.
3А ја нимало не марим што ме ви судите или човечји (судни) дан; а ни сам себе не судим.
4Јер не знам да сам што крив; но зато (још) нисам оправдан. Онај који ме суди, Господ је.
5Зато не судите ништа пре времена, док не дође Господ, који ће осветлити што је сакривено у тами и открити намере срдачне: и тада ће сваки своју похвалу добити од Бога.
6А ово, браћо, рекох за себе и Апола вас ради, да се од нас научите: "Не више него што је написано!", да се не би кога ради надимали један на другога.
7Јер ко ти каже да си бољи? Шта ли имаш што ниси примио? А кад си примио, што се хвалиш као да ниси примио?
8Већ сте сити, већ сте богати, без нас царујете! О да бисте царовали, да би и ми с вама царовали!
9Јер мислим да Бог нас апостоле последње постави, као оне који су на смрт осуђени, јер постасмо за гледање свету, анђелима и људима.
10Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
11До овога часа гладујемо, трпимо жеђ и голотињу, туку нас, потуцамо се
12и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас руже, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо;
13кад нас псују, тешимо; постасмо сметлиште света, измет свију све до сад.
14Не пишем ово да вас посрамим, него вас учим као своју милу децу.
15Јер ако имате и хиљаду учитеља у Христу, али немате много отаца: јер вас (само) ја у Христу Исусу родих еванђељем.
16Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
17Баш зато вам послах Тимотеја, који ми је мили и верни син у Господу. Он ће вам напоменути моју хришћанску науку, као што свуда, у свакој цркви учим.
18Неки су се надули као да ја нећу доћи к вама.
19Али ћу вам доћи скоро, ако Господ да, и (онда) нећу питати за речи оних који су се надули, него за њихову силу.
20Јер царство Божје није у речима, него у сили.
21Шта хоћете? Да дођем к вама с палицом или с љубављу и духом кротости?!