1Па и ја, кад дођох к вама, браћо, не дођох с високом речју или мудрошћу, да вам проповедам сведочанство Божје.
2Јер сам одлу чио био да међу вама знам само Исуса Христа, и то распетога.
3И ја дођох к вама слаб, са страхом и с трепетом великим,
4и реч моја и проповед моја не беше у наговорљивим речима (људске) мудрости, него у показивању Духа и силе,
5да темељ вери вашој не буде мудрост људска, него сила Божја.
6А мудрост говоримо међу савршенима; али не мудрост овога света или владара овога света који пролазе,
7него говоримо Божју тајну, сакривену мудрост, коју је Бог пре сваког времена одредио за славу нашу.
8Ове ниједан од владара овога света није познао; јер да су је познали, неби Господа славе разапели.
9Него (проповедамо), као што је написано: "Што око не виде и ухо не чу и у срце људско не дође, што уготови Бог онима који га љубе".
10А нама је Бог открио Духом; јер Дух све испитује, и дубине Божје.
11Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и у Богу што је, нико не зна осим Духа Божјега.
12А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је из Бога, да би знали шта нам је даровано од Бога.
13Па то и говорим, (али) не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, тумачећи духовно духовним људима.
14Обичан човек не прима што је од Духа Божјега, јер му се чини лудост, и не може да разуме то, јер се на духовни начин испитује.
15Духовни, пак, (човек) испитује све, а њега самога не испитује нико.
16Јер ко позна ум Господњи да га поучи? А ми имамо ум Христов.