1Дајем вам на знање, браћо, еванђеље које сам вам проповедио, које сте и примили, у коме и стојите,
2којим ћете се и спасти, ако га држите како сам вам га објавио, осим ако нисте узалуд поверовали.
3Пре свега вам предадох што и примих: да Христос умре за грехе наше по писмима,
4и да би сахрањен, и да устаде трећи дан по писмима,
5и да се јави Кифи, затим дванаесторици.
6Потом га видеше у исти мах више од пет стотина браће, од којих већина живи и сад, а неки умреше.
7Затим се јави Јакову, па онда свима апостолима,
8а после свију јави се и мени, као каквом недоношчету.
9Јер сам ја најмањи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божју.
10Али по благодати Божјој јесам што сам, и благодат његова, мени дана, не оста без плода, него се потрудих више од свију њих, т.ј. не ја, него благодат Божја (која беше) са мном.
11Био, дакле, ја или они: тако проповедамо и тако сте поверовали.
12А кад се о Христу проповеда да је устао из мртвих, како говоре неки међу вама да нема ускрса мртвих?
13Ако нема ускрса мртвих, то ни Христос није устао.
14А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна и вера ваша.
15А налазимо се и лажни сведоци Божји, што смо сведочили на Бога да је васкрсао Христа, кога није васкрсао, ако мртви не устају.
16Јер, ако мртви не устају, ни Христос није устао.
17А ако Христос није устао, узалуд је вера ваша; још сте у гресима својим.
18Онда пропадоше и они који помреше у Христу.
19Ако се само у овом животу уздамо у Христа, јаднији смо од свих људи.
20Али Христос је устао из мртвих, први од оних који су умрли.
21Јер, кад је кроз човека (дошла) смрт, кроз човека је и ускрс мртвих.
22Јер, као што у Адаму сви умиру, тако ће и уХристу сви оживети.
23Али сваки у свом реду: прво Христос, потом хришћани, о његову доласку,
24па онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, уништивши свако поглаварство, сваку власт и силу.
25Јер њему ваља царовати "док не положи све непријатеље под ноге своје".
26Као последњи непријатељ уништиће се смрт.
27јер "све је покорио под ноге његове". А кад каже да (му) је "све" покорено, јасно је да осим онога који му је покорио све.
28А кад му се све покори, онда ће се и сам Син покорити ономе који му је све покорио, да буде Бог све у свему.
29Јер шта ће радити они који се крсте за мртве? Ако мртви никакво не устају, што се још кршћавају за њих?
30Што смо и ми сваки час у опасности?
31Сваки дан умирем! То је истина, браћо, као што сте ви слава моја, коју имам у Христу Исусу, Господу нашем.
32Ако сам се у Ефесу само као човек борио са зверовима, каква ми је корист - Ако мртви не устају, онда "да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети".
33Не варајте се: "Зли разговори кваре добре обичаје".
34Отрезните се као што треба и не грешите: јер неки не знају Бога. На срамоту вама кажем!
35Али ће рећи ко: "Како ће устати мртви? У каквом ће телу доћи?"
36Безумниче! Ти што сејеш, неће оживети ако не умре.
37И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, пшенично или друго какво.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело,.
39Није свако месо једно месо, него је друго човечје, а друго је месо скотско, а друго је месо птичје, а друго рибље.
40И има телеса небеских и телеса земаљских. Али је други сјај небескима, а други земаљскима.
41Друга је светлост сунцу, а друга светлост месецу, и друга светлост звездама. звезда се од звезде разликује у светлости.
42Тако и ускрс мртвих. Сеје се распадљиво, устаје нераспадљиво;
43сеје се презрено, устаје славно; сеје се слабо, устаје силно;
44сеје се тело земаљско, устаје тело небеско. Кад има тело земаљско, има и небеско.
45Тако је и написано: "Први човек Адам поста живо земаљско створење"; а последњи Адам дух који оживљује.
46Али не иде прво небеско, него земаљско, па онда небеско.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек с неба.
48Какав је земљани, таки су и земљнаи, и какав је небески, таки су и небески.
49И како смо носили слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.
50Али ово (вам) кажем, браћо: месо и крв не могу наследити царства Божјега, нити распадљивост наслеђује нераспедљивости.
51Ево вам тајну казујем: Нећемо сви помрети, али сви ћемо се претворити,
52у моменту, у трен ока, кад затруби последња труба. Јер ће затрубити, и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53јер мора ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити реч што је написана: "Победа прождре смрт!
55Где ти је, смрти, победа? Где ти је, смрти, жалац?"
56Жалац смрти је грех, а сила греха је закон.
57Богу хвала, који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа!
58Зато, браћо моја мила, будите чврсти, не дајте се помакнути, будите богати у делу Господњем свагда, кад знате да труд ваш у Господу није узалуд.