1Ако језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам руда која звучи или кимвал који звечи.
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
3И ако раздам све своје имање, и ако предам тело своје да се спали, а љубави, немам, ништа ми не помаже.
4Љубав дуго трпи, добра је љубав, не завиди, љубав се не хвали, не надима се,
5не чини што не треба, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
6не радује се неправди, али се радује правди;
7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
8Љубав никад не престаје; пророштва ће проћи, језици ће престати, знања ће нестати.
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо:
10а кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.
11Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, размишљао сам као дете. Кад сам постао човек, одбацио сам детињско.
12Сад видимо кроз огледало, нејасно, а онда ћемо лицем к лицу. Сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам сам познат.
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.