1И Господ рече Мојсију говорећи:
2Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
3И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
4А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
5Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
6Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
7Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
8Од племена Јефремовог Авсије син Навин;
9Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
10Од племена Завулоновог Гудило син Судин;
11Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
12Од племена Дановог Амило син Гамалин.
13Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
14Од племена Нефталимовог Навија син Савин;
15Од племена Гадовог Гудило син Махилов.
16То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
17И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
18И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
19И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
20И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
21И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
22И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
23Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
24И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
25И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
26И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
27И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
28Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
29Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
30А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
31Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
32И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
33Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.