1Pesma. Psalam. Potomaka Korejevih. Horovođi. Žalosno. Peva se naizmenično. Poučna pesma Emana Ezraita. O, Gospode, Bože mog spasenja, i danju i noću ja pred tobom vapim!
2Nek pred tebe dođe molitva moja, mome preklinjanju ti uho prikloni!
3Duša mi je prepuna očaja, Svetu mrtvih život mi sve bliži.
4U društvu sam onih što idu u raku, ja sam kao čovek koji snage nema;
5položen sam među mrtve, poput mrtvih što leže u grobu, kao oni koje više ne spominješ i što su daleko od tvoje pomoći.
6Ti si me položio u najdublju raku, u tamne dubine.
7Srdžba tvoja na mene je legla i plave me svi talasi tvoji. Sela
8Od mene si odvojio prijatelje moje, gadnim si me njima učinio; sada sam sputan, napolje ne mogu!
9Oči su mi usahle od bede. Prizivam te svakog dana, o, Gospode, tebi širim ruke svoje!
10Zar ćeš čuda za mrtve da činiš? Hoće li pokojni ustati da te slave? Sela
11Da li se u grobu tvoja milost razglašava, i vernost tvoja u truležu mrtvih?
12Pa zar se u tami zna za čuda tvoja, za pravednost tvoju u zemlji zaborava?
13A ja tebe, o, Gospode, prizivam u pomoć; molitva se moja jutrom podiže do tebe.
14Gospode, zašto me odbacuješ? Zašto svoje lice od mene sakrivaš?
15Ojađen sam, od mladosti blizu smrti; očajan sam, natovaren užasima tvojim.
16Srdžba tvoja me je pregazila, strahote me tvoje uništile.
17Okružiše me poput vode povazdan, navaljuju jednodušno na me.
18Voljene i bliske od mene si uklonio i ja sada drugujem sa tamom.