1Psalam Asafov. O, Bože, tuđinci su došli u nasledstvo tvoje! Opoganili su Dom tvoje svetosti, Jerusalim učinili ruševinom!
2Mrtva tela tvojih slugu kao hranu pticama nebeskim su dali i zverima zemaljskim tela tvojih vernih.
3Krv njihovu izlili su oko Jerusalima kao da je voda, i niko ih sahranio nije.
4Svojim komšijama postali smo ruglo, na podsmeh smo i na prezir svojoj okolini.
5Dokle ćeš se gneviti, Gospode? Do kada? Zar će doveka da gori plamen ljubomore tvoje?
6Jarost svoju izlij na tuđince što te ne poznaju i na carstva koja tvoje ime ne prizivaju!
7Jer oni su proždrali Jakova i naselje mu uništili.
8Ne pamti nam pređašnje krivice! Pohitaj! Milosrđem svojim presretni nas jer smo u velikoj bedi!
9Pomozi nam, o, Bože spasenja našega! Izbavi nas radi svog imena slavnog! Oprosti nam grehe naše zbog imena svoga!
10Zašto da tuđinci kažu: „Gde je njihov Bog?“ Daj da nam oči vide osvetu među narodima zbog prolivene krvi slugu tvojih.
11Nek pred tebe dopre jecaj zatočenih, pa velikom snagom svojom spasi na smrt osuđene.
12Osveti se sedmostruko po nedrima komšijama našim prezirom njihovim kojim su te, Gospode, prezreli!
13A mi, tvoj narod i stado tvoje paše, u vekove hvalićemo tebe! Slavu tvoju javićemo svakom naraštaju!