1Horovođi. Za Jedutuna od Asafa. Psalam. Glas svoj Bogu dižem, glasom svojim vapim Bogu i on me usliši!
2U danu nevolje svoje Gospoda sam tražio, ruke neumorno noću sam pružao. Ali duša moja neće utehu!
3Spominjem Boga i jecam, jadam se, a duh mi malakše. Sela
4Kapke očne ne daš mi da sklopim! Nemiran sam, da pričam ne mogu.
5Mislim na minule dane i godine davne.
6Noću se sećam svoje pesme pa srcem svojim razmišljam i duhom svojim ispitujem.
7Odbacuje li Gospod doveka? Zar se neće opet prikloniti?
8Je li mu ljubav doveka iščezla? Je li propalo obećanje dano naraštaju svakom?
9Zar je Bog zaboravio da se smiluje ili je milosrđe svoje u svom gnevu ugušio? Sela
10Rekao sam: „Ovo je moja rana — desnica Svevišnjeg više nije ista!“
11Spominjem dela Gospodnja, čuda tvoja od starina pamtim.
12Na sva dela tvoja mislim, razmatram to što si učinio!
13O, Bože, u Svetinji je put tvoj! Koji je bog velik poput Boga našeg?!
14Ti si Bog što čudesa činiš, silu svoju obznanjuješ među narodima.
15Svoj si narod otkupio snagom svojom, sinove Jakova i Josifa. Sela
16Kad te vode ugledaše, Bože, kad te vode ugledaše, skupiše se, a dubine uzburkaše.
17Oblaci se provališe kišom, iz oblaka grmljavina dođe i sevnuše tvoje munje.
18Prolom tvoga groma beše u vihoru, munje svetom zasvetliše, a zemlja se drmala i tresla.
19Po moru je staza tvoja prošla, prošao si nemirnim vodama, a stopama tvojim traga nema.
20Vodio si svoj narod ko stado, Mojsijevom i Aronovom rukom.