1Horovođi. Davidov napev: „Ne pogubi.“ Pesma pouzdanja u Boga, kada je pred Saulom pobegao u pećinu. Smiluj mi se, Bože, smiluj mi se, jer u tebi duša moja utočište traži; i u seni tvojih krila utočište tražim dok nevolje prođu.
2Vapim Bogu Svevišnjemu, Bogu koji mi sve čini.
3Posegnuće sa nebesa, spašće me; prekoriće tog koji me gazi; Sela poslaće Bog milost svoju i vernost svoju.
4Duša mi je među lavovima, ležim među proždrljivcima; potomcima ljudi zuba ko koplja i strele, jezika kao mača oštrog.
5Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože; slava tvoja nek je nad svom zemljom.
6Nozi mojoj spremili su mrežu, duša mi se povila; ispred mene jamu iskopaše i u nju sami upadoše. Sela
7Srce mi je voljno, Bože, srce mi je voljno, da ti pevam, i da ti sviram!
8Probudi se, biće moje; budite se, o, liro i harfo, ja bih zoru da probudim.
9O, Gospode, hvaliću te među narodima, slaviću te među tuđincima.
10Jer velika je milost tvoja; do nebesa, i do oblaka seže vernost tvoja.
11Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože; slava tvoja nek je nad svom zemljom.