1Horovođi. Davidov Psalam, kada mu je, nakon posete Vitsaveji, došao prorok Natan. Po milosti svojoj, Bože, smiluj mi se; po golemom milosrđu svome, obriši mi prestupe.
2Od krivice moje operi me sasvim i od greha moga očisti me.
3Prestupa sam svojih svestan, preda mnom je greh moj neprestano.
4Tebi, tebi samom zgrešio sam; u očima tvojim zlo sam učinio. Zato si pravedan kada progovoriš, i čist kada sudiš.
5Gle, u krivici sam se i rodio i u grehu začela me moja majka.
6Gle, mila ti je istina u srcu; u nutrini učiš me mudrosti.
7Očisti me izopom da čist budem; operi me da od snega belji budem.
8Veselje i radost mi daj da slušam; nek se obraduju kosti koje si smrskao.
9Sakrij lice svoje od greha mojih, sve krivice moje ti očisti.
10Čisto srce stvori meni, Bože; u nutrini mojoj postojan duh obnovi.
11Od sebe me ne odbacuj i od mene ne uzimaj svoga Duha Svetog.
12Radost svog spasenja obnovi u meni, i duhom voljnim ti mene obodri.
13Tvojim putevima naučiću prestupnike i grešnici tebi će se vratiti.
14Od krvoprolića me oslobodi, Bože, Bože Spasitelju moj; i klicaće moj jezik o pravednosti tvojoj.
15Gospode, usne mi otvori; i usta će moja slavu tvoju da javljaju.
16Jer ti žrtvu ne želiš, jer ja bih je prineo; ne mili ti se svespalnica.
17Bogu je žrtva duh potrešen; potrešeno i skrhano srce ti ne prezri, Bože.
18Naklonošću svojom čini dobro Sionu; sazidaj zidine Jerusalimu.
19Tada ćeš se zaželeti pravednih žrtava, svespalnice i paljenih žrtava; tada će ti na žrtveniku prineti bikove.