1Psalam Asafov. Gospod, Bog Svevišnji, govori, doziva zemlju od izlaska sunca pa do njegovog zalaska.
2Od Siona, savršeno lepog, Bog je zablistao.
3Dolazi naš Bog i ćutati neće; pred njim plamen guta, oko njega buči nepogoda.
4On s visina poziva nebesa, a i zemlju, da sudi svom narodu:
5„Okupite mi moj verni narod što uz žrtvu savez sa mnom sklopi.“
6Nebesa javljaju njegovu pravednost; jer je sâm Bog sudija. Sela
7„Čuj, moj narode, govoriću, o, Izrailju, protiv tebe svedočiću; ja sam Bog, tvoj Bog jesam.
8Ne korim te zbog tvojih žrtava i tvojih svespalnica što su stalno preda mnom.
9Ne primam bika iz tvoje štale i jarce iz tvojih stada.
10Jer moja je svaka šumska životinja, stoka sa hiljadu gora.
11Svaka gorska ptica meni je poznata, pripada mi što po polju miče.
12Da ogladnim, ne bih tebi kazao; jer su moji i svet i šta ga ispunjava.
13Jedem li ja meso bikova i pijem li krv jaraca?
14Žrtvuj Bogu zahvalnicu, ispuni Svevišnjem zavete svoje;
15pozovi me u danu nevolje; izbaviću te, a ti ćeš me proslaviti.“
16A zlikovcu govori Bog: „Zašto propise moje recituješ i moj savez uzimaš u usta?
17Ti, koji mrziš ukor, i moje si reči odbacio od sebe.
18Kad vidiš lopova, s njim pod ruku ideš, ortačiš s preljubnicima.
19Zlu prepuštaš usta svoja, jezik ti se s klevetom upleo.
20Sediš i ocrnjuješ brata svoga, sina majke svoje ogovaraš.
21Takve stvari si činio, a ja sam ćutao; zamišljao si me sebi ravnim; a ja ću te ukoriti, slučaj svoj ti redom predočiti.
22Razmislite o ovome, vi što Boga zaboravljate; ili ću vas rastrgnuti, i neće biti izbavitelja.
23Mene slavi ko žrtvuje zahvalnicu; ko se puta drži pokazaću mu Božije spasenje.“