1Za horovođu, po napevu „Ljiljani“, sinova Korejevih. Pouka. Pesma ljubavi. Iz srca mi teku reči umilne, caru upravljam svoje stihove; jezik je moj pisaljka hitroga pisara.
2Ti si lepši od svih potomaka ljudi, s tvojih usta milost se preliva, jer Bog te je blagoslovio doveka.
3Uz bok pripaši mač svoj, junače, u sjaju i veličanstvu svome.
4Izjaši pobednički u veličanstvu svome, za istinu, krotkost i pravednost; nek desnica tvoja strašna dela pokaže.
5Nek strele tvoje zašiljene probiju srce carevih dušmana, i narodi nek padaju pod noge tvoje.
6Tvoj je presto, Bože, u veke vekova! Žezlo je pravde žezlo tvoga carstva.
7Voliš pravdu, a mrziš nepravdu. Zato te je Bog, tvoj Bog, pomazao uljem radosti, više nego tvoje drugove;
8Sva ti odeća miriše na smirnu, aloju i kasiju, iz dvorova od slonovače harfom te vesele.
9Ćerke carske tvoje su dvorkinje, s desna ti carica stoji u ofirskom zlatu.
10Poslušaj, ćerko, pogledaj, dobro slušaj, zaboravi narod svoj i dom oca svog.
11Kad car poželi lepotu tvoju, pokloni mu se, jer on je gospodar tvoj.
12Ćerka tirska doći će ti s darom, bogati ljudi tražiće tvoju naklonost.
13Sva slavna, ćerka careva čeka u sobi, u haljini zlatom izvezenoj,
14da je ukrašenu dovedu pred cara, Device je prate, drugarice njene, da i njih dovedu pred tebe.
15Dovode ih radosno, s veseljem, te stupaju u careve dvore.
16Tvoji sinovi zauzeće mesto očeva tvojih, postavićeš ih za knezove po svoj zemlji.
17Ime ću ti ovekovečiti kroz sva pokolenja; zato će te narodi slaviti u veke vekova.