Psalms 39
1 Horovođi, za Jedutuna. Psalam Davidov. Zarekoh se: „Paziću na put svoj da ne zgrešim jezikom, držaću uzde na ustima, sve dok je opaki preda mnom.“
2 Zanemeh, zaćutah, čak ni što je dobro ne rekoh, ali bol moj samo žešći posta.
3 Zapalilo se srce u meni, u mislima mojim planuo je oganj, te ja progovorih svojim jezikom:
4 „Objavi mi, Gospode, moj svršetak i kolika je dužina mojih dana, da bih znao kako sam prolazan.
5 Eto, dao si mi dane ne duže od pedlja, i vek je moj kao ništa pred tobom; svaki čovek, naizgled siguran, tek je dašak. Sela
6 Baš kao senka čovek prolazi; uzalud se kida i skuplja bogatstvo, a ne zna ko će ga pobrati.
7 Čemu sada da se nadam, Gospode? Moja nada je u tebi.
8 Izbavi me od svih mojih prestupa, ne daj da budem na podsmeh bezumniku.
9 Ja sam nem, ne otvaram usta, jer ti si to sâm učinio.
10 Ukloni svoj bič od mene, izgiboh od siline ruke tvoje!
11 Kad opomenama karaš čoveka zbog greha, kao moljac rastačeš što mu je najdraže; da, svaki čovek je tek dašak. Sela
12 Poslušaj, Gospode, moju molitvu i čuj moj vapaj, ne ogluši se o moje suze, jer kao došljak kod tebe prebivam, kao svi preci moji.
13 Odvrati svoj pogled od mene, da odahnem, pre nego što odem i ne bude me više.“