1Psalam Davidov. Za sećanje. Ne karaj me u gnevu svom, Gospode, ne kažnjavaj u jarosti svojoj,
2jer tvoje su se strele zabole u mene, i tvoja me je ruka pritisnula.
3Na mom telu zdravog mesta nema od tvoje srdžbe, radi mog greha kosti mi nemaju počinka.
4Jer moje me nepravde preplaviše, navališe se na mene kao teret preteški.
5Moje rane smrde, gnoje se zbog moje ludosti,
6pognuo sam se, sasvim se zgurio, pa povazdan hodam u žalosti.
7Jer bedra su moja puna bola ljutog, na telu mi zdravog mesta nema.
8Potpuno sam ukočen i slomljen, urlam jer mi srce stenje.
9O, Gospode, znana ti je svaka želja moja, uzdisanje moje nije ti skriveno.
10Srce moje silno udara, snaga me moja napušta, nema više svetla u mojim očima.
11Prijatelji i bližnji moji odstupaju od mene zbog bolesti moje, pa i oni koji su mi rod rođeni, i oni od mene stoje daleko.
12Oni što mi o glavi rade, oni meni zamke postavljaju; ti što hoće meni da naude, takvi meni prete uništenjem, pa povazdan smišljaju podlosti.
13A ja sam kao gluv i ne čujem ništa, kao nem sam koji ne otvara usta.
14Postao sam kao čovek koji ne čuje, i kao onaj čija usta nemaju odgovor.
15Jer na tebe ja čekam, Gospode, ti odgovori, Gospode, moj Bože.
16Ja rekoh: „Ne daj da se raduju nada mnom, da likuju nada mnom kad mi noga posrne.“
17Jer moj pad već se primakao, bol moj stalno je preda mnom.
18Ja priznajem svoje bezakonje, zabrinut sam zbog svog greha.
19A dušmani moji puni su života, moćni su i brojni oni što me nepravedno mrze.
20Oni koji uzvraćaju zlo za dobro optužuju me što sledim dobro.
21Ne ostavljaj me, Gospode, ne udaljuj se od mene, Bože moj!
22Požuri mi u pomoć, Gospode, Spasitelju moj!