1Davidov. Kada se David pretvarao da je lud pred Avimelehom. Ovaj ga je, zatim, oterao, pa je David otišao. Blagosiljaću Gospoda neprestano, stalno će ga usne moje hvaliti.
2Hvaliće se Gospodom moja duša; neka čuju ponizni, neka se raduju.
3Veličajte sa mnom Gospoda, zajedno mu uzvisujmo ime.
4Tražio sam Gospoda, i on mi odgovori, od svih me je strahova izbavio.
5Vedri su oni koji gledaju u njega, lice se njihovo neće postideti.
6Kad je ovaj siromah vapio, Gospod ga je čuo, i od svih ga je nevolja izbavio.
7Anđeo Gospodnji taborom okružuje one koji ga se boje; izbavlja ih.
8Iskusite i vidite da je Gospod dobar, blago čoveku što u njemu utočište nađe.
9Bojte se Gospoda, vi sveti njegovi, jer nema oskudice za one koji ga se boje.
10I mladi lavovi trpe i gladuju, ali onima što traže Gospoda, njima dobra nikakvog ne manjka.
11Dođite, o, deco, i čujte me, bogobojaznosti ću vas poučiti.
12Koji čovek voli život? Ko želi da dobre dane vidi?
13Nek se tvoj jezik od zla uzdrži, nek ti usne ne govore laži,
14zla se kloni, a dobro čini, traži mir i za njim ti idi.
15Oči Gospodnje motre na pravedne, i uši njegove vapaj im čuju.
16Lice se Gospodnje mršti na zlikovce, da sa zemlje pomen im istrebi.
17Gospod čuje kad pravedni zavape, od svih nevolja on ih izbavlja.
18Blizu je Gospod onima sa slomljenim srcem, on spasava one sa klonulim duhom.
19Mnoga zla snalaze pravednika, ali Gospod ga izbavlja od svih.
20On čuva sve kosti njegove, nijedna mu se neće polomiti.
21Zlo će ubiti opakoga, a koji mrze pravednika biće okrivljeni.
22Gospod otkupljuje život svojih slugu; neće biti kriv niko ko u njemu utočište nađe.