1Horovođi. Psalam Davidov. Nebesa pričaju o slavi Božijoj, nebo objavljuje delo ruku njegovih.
2Jedan dan drugom danu javlja, a noć noći prenosi saznanje.
3Nema govora, nema ni jezika, gde se glas njihov nije začuo.
4Glas je celom odjeknuo zemljom, reči su im do nakraj sveta stigle. Suncu je na nebu šator razapeo,
5pa ono kao ženik iz sobe izlazi, veselo kao junak što trči po putu.
6Izlazak mu je na jednom kraju neba, a hod mu je do njegovog kraja; nema skrivanja od njegove jare.
7Zakon je Gospodnji besprekoran — obnavlja dušu, pouzdano je svedočanstvo Gospodnje — umudruje lakovernog.
8Pravedne su odluke Gospodnje — vesele srce; bez mane su sudovi Gospodnji — prosvetljuju oči.
9Čist je strah Gospodnji — traje doveka; istiniti su sudovi Gospodnji — pravedni su svi zajedno.
10Poželjniji od zlata, zlata žeženog, slađi su od meda što teče iz saća.
11Njima se tvoj sluga opominje, ko njih čuva veliku nagradu prima.
12Ko će razaznati svoje pogreške? Očisti me i od onih skrivenih.
13I od voljnih greha čuvaj slugu svoga; ne dozvoli da ovladaju mnome. Tada ću ja biti bez krivice, i nedužan za veliki prestup.
14Neka reči mojih usta i misli moga srca, tebi budu ugodni, Gospode, steno moja, otkupitelju moj.