1Horovođi: prema Šeminitu. Psalam Davidov. Spasavaj, Gospode, jer nestade verni, iščeznuše pobožni među potomcima ljudi.
2Svako vara svoga bližnjega, usne njihove govore laskavo, a u srcu drugačije misle.
3Nek zatre Gospod usne prevrtljive, nek istrebi jezik hvalisavi.
4„Naš je jezik, naša snaga“ — kažu, „usne su nam naša uzdanica. Ko će onda da vlada nad nama?“
5„Radi siromaha što su potlačeni, i ubogoga što stenje pod mukom, ja ću sad ustati — govori Gospod — spasenje mu dati za kojim uzdiše.“
6Reči Gospodnje čiste su reči, srebro kaljeno u peći od gline, sedam puta one su topljene.
7Ti ćeš ih, o, Gospode, sačuvati, zauvek nas štititi od tog naraštaja.
8Opaki se nesputano šire unaokolo, kad se zlo veliča među potomcima ljudi.