Proverbs 2
1 Sine moj, prihvatiš li moje reči i u sebi sačuvaš zapovesti moje;
2 tad pažljivo slušaj mudrost i srcem teži da razumeš.
3 Ako prizoveš pronicljivost i zavapiš razboritosti;
4 potražiš li to kao srebro, tragaš li za tim kao za skrivenim blagom;
5 onda ćeš znati za bogobojaznost i naći ćeš bogopoznanje.
6 Jer Gospod mudrost daje, znanje i razboritost iz njegovih su usta.
7 On pravednima sabira istinsku mudrost, štit je onima što čestito žive,
8 da zaštiti staze pravednosti i sačuva put verujućih svojih.
9 Onda ćeš razumeti pravednost, pravdu i čestitost, baš svaku stazu valjanu.
10 Onda će ti mudrost doći u srce i znanje biće milo duši tvojoj;
11 domišljatost će bdeti nad tobom i razboritost čuvaće te.
12 Izbaviće te od puta izopačenog, od onih što izopačeno govore,
13 od onih koji napuštaju pravednu stazu da bi koračali stazama mraka,
14 od onih koji se raduju kada čine zlo i kliču izopačenosti zla,
15 kojima su staze pokvarene, a bogaze iskvarene.
16 Izbaviće te od bludnice, od uspaljenice slatkorečive,
17 one što napušta muža mladosti svoje i zaboravlja zavet Boga svoga.
18 Njena kuća tone u smrt, a staze njene među pokojne.
19 Ne vraća se niko ko joj ode, ne domognu se staza života.
20 Zato ti idi putem dobrih ljudi, drži se staza pravednika.
21 Jer će zemlju pravednici naslediti i besprekorni će u njoj prebivati.
22 A zli će se iz zemlje istrebiti, nevernike će počupati iz nje.