Proverbs 17
1 Bolji je i zalogaj suvog hleba u spokoju, nego kuća puna žrtvenog mesa u svađi.
2 Čestiti sluga će vladati nad nečasnim naslednikom i deliće nasledstvo sa braćom.
3 Topionica je za srebro i peć je za zlato, a Gospod ispituje srca.
4 Zlotvor pazi na usne zlikovačke, a zavodnik sluša jezik razdora.
5 Ko se ruga siromahu sramoti mu Sazdatelja, nekažnjeno neće proći ko likuje zbog propasti.
6 Unuci su starcima ko kruna i dika su roditelji deci.
7 Budali ne stoje usne besedničke, a kamoli knezu usne lažljivice.
8 Mito je za davaoca kao dragi kamen, jer mu čini da uspeva gde se god okrene.
9 Ko prestup pokriva, teži ljubavi, a ko priču prepričava razdvaja bliske prijatelje.
10 Ukor razumnoga proniče duboko, više nego nerazumnog stotinu udaraca.
11 Zlikovcu je samo do meteža stalo, ali će mu biti poslan surovi poslanik.
12 Bolje je čoveku da nabasa na medvedicu kojoj su oteli medvediće, nego na bezumnika u ludosti njegovoj.
13 Ko na dobro zlom uzvraća, nikada mu od zla neće počinuti kuća.
14 Ko prepirku otpočinje, taj bujicu oslobađa. Zato se zavade kloni pre nego što šikne.
15 I onaj što opravdava krivog i onaj što okrivljuje pravog — obojica su mrski Gospodu.
16 Čemu blago u ruci nemudrog, kad namere nema da mudrost zatraži?
17 Prijatelj voli u svako doba, a i brat se za nevolju rađa.
18 Nerazuman čovek ruku pruža i sigurno jamči za bližnjega svoga.
19 Ko voli razdor voli i prestup, posrnuće traži ko podiže vrata svoja u visine.
20 Čovek srca pokvarenog ne nalazi dobro, a kome je pogan jezik u nevolju pada.
21 Žalostan je ko rodi bezumnog i nema radosti ocu neukoga.
22 Veselo srce dobro zdravlje daje, a duh potišteni suši kosti.
23 Pokvarenjak prima mito iz nedara da pokvari staze pravednosti.
24 Mudrost je pred licem razumnog čoveka, a oči bezumnog na kraju su zemlje.
25 Budalasti sin tuga je svom ocu, ogorčenje onoj što ga je rodila.
26 Nije dobro globiti pravednika ni šibati čestite zbog pravde.
27 Istinski je mudar čovek štedljiv na rečima, a ko je plemenitog duha razuman je čovek.
28 I bezumnik čak se čini mudrim kada ćuti, kad zatvara usne svoje razumnim ga drže.