Bible

1 Kad je car Arada, Hananac koji je živeo u Negevu, čuo da Izrailj dolazi iz pravca Atarina, napao je Izrailjce i zarobio neke od njih. 2 Tada se Izrailj zavetovao Gospodu, rekavši: „Ako predaš ovaj narod u naše ruke, izručićemo njegove gradove kletom uništenju.“ 3 Gospod je uslišio Izrailjev glas i predao im Hanance. Izručili su kletom uništenju i njih i njihove gradove. Zato se to mesto prozvalo Orma. 4 Sa gore Or su se zaputili putem prema Crvenom moru, da bi zaobišli edomsku zemlju. Ali narod je na putu postao nestrpljiv. 5 Tada je narod rekao protiv Boga i protiv Mojsija: „Zašto ste nas izveli iz Egipta? Da pomremo u pustinji? Jer nema ni hleba ni vode, a ova jadna hrana nam se ogadila.“ 6 Tada je Gospod poslao na narod otrovne zmije; one su ih ujedale, pa je pomrlo mnogo naroda u Izrailju. 7 Narod je došao k Mojsiju i rekao: „Zgrešili smo kad smo govorili protiv Gospoda i protiv tebe. Pomoli se Gospodu da ukloni zmije od nas!“ Mojsije se pomolio za narod. 8 Gospod reče Mojsiju: „Napravi zmiju otrovnicu i postavi je na stub. Bude li ko ujeden, neka pogleda na nju i preživeće.“ 9 Mojsije napravi bronzanu zmiju i postavi je na stub. I kad bi zmija ujela nekog, taj bi pogledao u zmiju i ozdravio. 10 Izrailjci su nastavili i utaborili se u Ovotu. 11 Napustivši Ovot, utaborili su se kod Ije-Avarima, u pustinji nasuprot Moava, prema istoku. 12 Odande su otišli i utaborili se kod potoka Zareda. 13 Kad su otišli odande, utaborili su se na drugoj strani Arnona, koji je u pustinji i izvire na amorejskoj međi. Naime, Arnon je moavska granica, između Moavaca i Amorejaca. 14 Zato se kaže u Knjizi Gospodnjih ratova: „Vajev kod Sufe i arnonski potoci, 15 s pritokama što dopiru do mesta Ara, i naslanjaju se na moavsku granicu.“ 16 Odande odu do Vira, bunara gde je Gospod rekao Mojsiju: „Okupi narod da im dam vodu.“ 17 Tada je Izrailj zapevao ovu pesmu: „Pokuljaj, bunare! Zapojte mu: 18 Bunar su knezovi iskopali, izdubili ga velikaši narodni, žezlom i štapovima svojim.“ Iz pustinje odoše u Mantanain, 19 iz Mantanaina u Nahaliel, a iz Nahaliela u Vamot; 20 iz Vamota u dolinu što je u moavskoj zemlji, kod vrhunca Fasge što se nadvija nad pustarom. 21 Izrailj je poslao glasnike Sihonu, amorejskom caru, s porukom: 22 „Dozvoli mi da prođem kroz tvoju zemlju. Nećemo skretati ni u polja ni u vinograde, i nećemo piti vodu iz bunara, nego ćemo ići carskim putem, dok ne prođemo tvoje područje.“ 23 Međutim, Sihon nije dozvolio Izrailju da prođe kroz njegovo područje. Sihon je skupio sav svoj narod i izašao da presretne Izrailja u pustinji. Kad je došao do Jase, stupio je u boj protiv Izrailja. 24 Izrailj ga je potukao oštrim mačem i osvojio njegovu zemlju od Arnona do Javoka, sve do Amonaca, jer je amonska granica bila utvrđena. 25 Izrailj je zauzeo sve te gradove i nastanio se u svim amorejskim gradovima, Esevonu i svim njegovim selima. 26 A Esevon je bio grad amorejskog cara Sihona, koji je ratovao protiv pređašnjeg moavskog cara, od koga je oduzeo svu njegovu zemlju sve do Arnona. 27 Zato pesnici kažu: „Dođite u Esevon da se podigne i utvrdi Sihonov grad! 28 Jer suknu oganj iz Esevona, plamen iz grada Sihonovog, te proguta Ar moavski i stanovnike visina arnonskih. 29 Teško tebi, Moave, propao si, narode Hamosov. Svoje je sinove učinio izbeglicama, a ćerke svoje zatočenicama Sihona, cara amorejskog. 30 I potukosmo ih; propade Esevon sve do Devona, opustošismo ih do Nofa što se pruža do Medeve.“ 31 Tako se Izrailj nastanio u amorejskoj zemlji. 32 Nakon što je Mojsije poslao ljude da izvide Jazir, Izrailjci su osvojili njegova sela i izgnali Amorejce koji su tamo živeli. 33 Potom su se okrenuli i krenuli gore putem za Vasan. Tada je Og, vasanski car, i sav njegov narod izašao protiv njih u boj kod Edrajina. 34 Gospod reče Mojsiju: „Ne boj ga se, jer sam u tvoje ruke predao i njega, i sav njegov narod, i njegovu zemlju. Učini s njim kao što si učinio s amorejskim carem Sihonom, koji je živeo u Esevonu.“ 35 Tada su potukli njega, njegove sinove i sav njegov narod, tako da mu nije ostao ni jedan preživeli; a njegovu zemlju su zaposeli.