Bible

1 Reči Nemije, Ahalijinog sina. Bio je mesec kislev, dvadesete godine, a ja sam bio u Susanu, u utvrđenju, 2 kada je došao Hananije, jedan od moje braće i ljudi iz Jude. Pitao sam ih o preostalim Jevrejima koji su preživeli izgnanstvo i o Jerusalimu. 3 A oni su mi rekli: „Preostali koji su preživeli izgnanstvo u toj oblasti su u velikoj nevolji i sramoti. Jerusalimski zid je porušen i vrata su mu spaljena u vatri.“ 4 Čim sam čuo ove reči, seo sam, plakao i žalio danima. Postio sam i molio se pred Bogom nebeskim. 5 Rekao sam: „Molim te, Gospode, Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji čuvaš savez i milost onima koji ga vole i onima koji drže njegove zapovesti! 6 Molim te, prigni svoje uho i otvori oči svoje da čuješ molitvu svoga sluge kojom ti se molim danas pred tobom, danju i noću nad narodom Izrailjem, tvojim slugama. Priznajem grehe izrailjskog naroda kojima smo ti grešili, i ja i dom moga oca smo ti zgrešili. 7 Zlo smo ti učinili jer nismo držali zapovesti, ni propise, ni uredbe koje si zapovedio svom sluzi Mojsiju. 8 Molim te, seti se reči koju si zapovedio svom sluzi Mojsiju, kada si rekao: ’Ako se budete izneverili, rasejaću vas među narode; 9 a ako mi se vratite i budete držali moje zapovesti i vršili ih, ako neki budu izgnani na kraj nebesa, odande ću ih sabrati i dovešću ih do mesta na kome sam izabrao da u njemu prebiva moje ime.’ 10 Oni su tvoje sluge i tvoj narod koji si otkupio snagom svojom velikom i rukom svojom moćnom. 11 Molim te, o, Gospode, neka bude prignuto tvoje uho da čuješ molitvu svoga sluge i molitve svojih slugu koji su voljni da se boje tvog imena. Molim te, daj danas uspeh svom sluzi; daj mu milosrđe pred ovim čovekom!“ A ja sam bio carev peharnik.