Bible

1 A Izrailjci su se bili zakleli kod Mispe: „Niko od nas neće dati svoju ćerku Venijaminovcu za ženu.“ 2 Narod je došao u Vetilj. Tamo su sedeli pred Bogom do večeri, naričući i gorko plačući. 3 Govorili su: „Gospode, Bože Izrailjev! Zbog čega se dogodilo ovo u Izrailju, da jednog plemena danas više nema u Izrailju?“ 4 Sledećeg jutra je narod poranio i sagradio žrtvenik, pa je prineo žrtve svespalnice i žrtve mira. 5 Izrailjci upitaše: „Ima li koga od svih Izrailjevih plemena da nije došao gore na zbor pred Gospoda?“ Naime, tvrdo su se zakleli da će svakako biti pogubljen onaj ko ne dođe Gospodu gore u Mispu. 6 Tada su se Izrailjci sažalili nad svojim bratom Venijaminom i rekli: „Danas je odsečeno jedno pleme od Izrailja. 7 Šta da učinimo da preživeli dobiju žene, kad smo se zakleli Gospodom da im nećemo dati svoje ćerke za žene?“ 8 Upitali su: „Ima li koga od Izrailjevih plemena da nije došao pred Gospoda, gore u Mispu?“ Ispostavilo se da niko iz Javis-Galada nije došao u tabor, na zbor. 9 Jer kad se narod prebrojio, tamo nije bilo nikog od stanovnika Javis-Galada. 10 Zatim su poslali tamo četu od dvanaest hiljada ratnika i zapovedili im: „Idite i pobijte oštrim mačem stanovnike Javis-Galada, i žene i decu.“ 11 Ovako ćete učiniti: „Ubijte svakog muškarca i svaku ženu koja je delila postelju sa muškarcem.“ 12 Među stanovništvom Javis-Galada našli su četiri stotine devica koje nisu delile postelju s muškarcem, pa su ih doveli u Silom, koji je u Hananu. 13 Onda je cela zajednica poslala poruku Venijaminovcima, koji su bili kod stene Rimona, i objavila im mir. 14 Tada su se Venijaminovci vratili, i dali im žene iz Javis-Galada, koje su bile pošteđene. Međutim, nije ih bilo dovoljno za sve. 15 Narod se sažalio nad Venijaminom, zato što je Gospod okrnjio jedno od izrailjskih plemena. 16 Tada su starešine zbora rekle: „Šta da učinimo da preživeli dobiju žene, pošto su žene iz Venijamina istrebljene?“ 17 Rekoše još: „Venijaminovo nasledstvo mora pripasti preživelima, da se ne bi zatrlo jedno pleme iz Izrailja. 18 Mi im ne možemo dati svoje ćerke za žene, jer su se Izrailjci zakleli: ’Nek je proklet onaj ko da ženu Venijaminovcu!’ 19 Evo  —  rekoše  —  u Silomu se svake godine održava praznik Gospodu. Grad se nalazi severno od Vetilja, istočno od puta koji od Vetilja vodi gore u Sihem, i južno od Levone.“ 20 Zatim su dali uputstvo Venijaminovcima: „Idite, sakrijte se u vinograde 21 i gledajte. Kad silomske devojke izađu da igraju u kolu, vi izađite iz vinograda, pa neka svaki od vas otme sebi ženu između silomskih devojaka. Onda se vratite u zemlju Venijaminovu. 22 A kad njihovi očevi ili braća dođu k nama da se žale, mi ćemo im reći: ’Oprostite im nas radi, jer u ovom ratu nismo mogli da zarobimo ženu za svakoga od njih. Vi niste hteli da im ih date, jer biste tada vi bili krivi.’“ 23 Venijaminovci su učinili tako; uzeli su sebi za žene one devojke što su oteli dok su igrale, prema broju svojih muškaraca. Potom su otišli i vratili se na svoje nasledstvo. Pošto su obnovili gradove, nastanili su se u njima. 24 Tada su se Izrailjci razišli odande, svaki u svoje pleme i u svoj rod, i svaki se odande vratio na svoje nasledstvo. 25 U ono vreme nije bilo cara u Izrailju i svako je činio što mu se činilo pravo.