Bible

1 Anđeo Gospodnji dođe gore iz Galgala u Vokim i reče: „Izveo sam vas gore iz Egipta i doveo vas u zemlju za koju sam se zakleo ocima vašim. Rekao sam: ’Nikada neću raskinuti svoj savez s vama. 2 Ne sklapajte saveza sa stanovnicima ove zemlje, nego uništavajte njihove žrtvenike.’ Ali vi niste poslušali moj glas. Šta ste to učinili? 3 Zato vam kažem: neću ih isterati pred vama; oni će biti trnje vašim bokovima, a njihovi bogovi biće vam zamka.“ 4 Kad je Anđeo Gospodnji izgovorio ove reči celom izrailjskom narodu, narod udari u glasan plač. 5 Zato se to mesto prozvalo Vokim. Tamo su prineli žrtvu Gospodu. 6 Isus otpusti narod, i Izrailjci odu svaki na svoje nasledstvo, da zaposednu zemlju. 7 Narod je služio Gospodu svega veka Isusovog i svega veka starešina koje su nadživele Isusa, i koje su videle sva velika dela koja je Gospod učinio za Izrailja. 8 Isus, sin Navinov, sluga Gospodnji, umre. Bilo mu je stotinu deset godina. 9 Sahranili su ga na delu njegovog nasledstva u Timnat-Aresu, u Jefremovoj gori, severno od gore Gas. 10 A kada se sav taj naraštaj pridružio svojim precima, došao je novi naraštaj koji nije poznavao Gospoda i dela koja je učinio za Izrailj. 11 Izrailjci su počeli da čine ono što je zlo u očima Gospodnjim, i da služe Valima. 12 Ostavili su Gospoda, Boga svojih otaca, koji ih je izveo iz zemlje egipatske, i pošli za drugim bogovima, bogovima naroda oko njih, pa su im se klanjali. Tako su razgnevili Gospoda. 13 Ostavili su Gospoda i služili Valu i Aštarti. 14 Tada je planuo gnev Gospodnji na Izrailja, pa ih je predao u ruke pljačkaša koji su ih pljačkali. Gospod ih je prodao njihovim neprijateljima, tako da više nisu mogli da im se odupru. 15 Kad god su izlazili u boj, ruka Gospodnja se dizala protiv njih, na njihovu štetu, kako im je Gospod obećao, i kako im se zakleo. Tako su se našli u velikoj nevolji. 16 Tada je Gospod počeo da im podiže sudije da ih izbavljaju iz ruku njihovih pljačkaša. 17 Ali oni ni sudije nisu slušali, nego su se izneverili s drugim bogovima i klanjali im se. Brzo su skrenuli s puta kojim su njihovi preci išli slušajući Gospodnje zapovesti; oni nisu tako činili. 18 Kad im je podizao sudije, Gospod je bio sa sudijom i izbavljao ih iz ruku njihovih neprijatelja za svega veka sudije, jer mu je bilo žao njihovog roptanja pod jarmom njihovih tlačitelja i ugnjetača. 19 Ali kada bi sudija umro, oni bi se ponovo vraćali na staro i činili i gore od svojih otaca. Išli su za drugim bogovima, služili im i klanjali im se ne odustajući od svojih opakih dela i postupaka. 20 Gospod se razgnevio na Izrailja, pa im je rekao: „Zato što je ovaj narod prekršio moj savez koji sam naložio njihovim ocima, i nije poslušao moj glas, 21 neću više terati pred njima nijedan od naroda koje je Isus ostavio kad je umro, 22 kako bih njima iskušao Izrailja, da vidim hoće li se držati puta Gospodnjeg i hodati njime kao što su ga se držali njihovi preci, ili neće.“ 23 Zato ih je Gospod ostavio; nije ih odmah izagnao, ni predao u Isusove ruke.