John 4— NSTL

¹Međutim, Isus je saznao da su fariseji čuli da on zadobija i krštava više učenika nego Jovan.

²(Ustvari, sâm Isus nije krštavao, nego njegovi učenici.)

³Tada je napustio Judeju i otišao u Galileju.

⁴Usput je morao da prođe kroz Samariju.

⁵Tako je došao u samarijski grad po imenu Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinu Josifu.

⁶Tamo se nalazio Jakovljev bunar. Isus, umoran od puta, sede na bunar. Bilo je oko podne.

⁷Neka žena Samarjanka dođe da zahvati vode. Isus joj reče: „Daj mi, molim te, da pijem.“

⁸(Njegovi učenici su, u međuvremenu, otišli do grada da kupe nešto hrane.)

⁹Tada mu Samarjanka reče: „Kako možeš ti, kao Jevrejin, da tražiš od mene, Samarjanke, da piješ?“ (Jevreji se, inače, ne mešaju sa Samarjancima.)

¹⁰Isus joj odgovori: „Kad bi ti znala kakav dar Bog ima za tebe, i ko je taj što od tebe traži da mu daš da pije, ti bi od njega tražila i on bi ti dao živu vodu.“

¹¹Žena mu reče: „Gospodine, bunar je dubok, a ti nemaš čime da zahvatiš. Odakle ćeš izvući živu vodu?

¹²Zar si ti veći od našeg oca Jakova koji nam je dao ovaj bunar? On sâm je pio sa njega, njegovi sinovi i njegova stoka.“

¹³Isus joj odgovori: „Svako ko pije od ove vode, ponovo će ožedneti.

¹⁴A ko pije od vode koju ću mu ja dati, taj nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode života i doneti mu večni život.“

¹⁵Žena mu reče. „Gospodine, daj mi tu vodu da ne žednim više i da ne dolazim više ovamo da zahvatam.“

¹⁶Isus joj reče: „Idi i pozovi svoga muža, pa se vrati.“

¹⁷Žena mu reče: „Nemam muža.“ Isus reče: „U pravu si kad kažeš da nemaš muža.

¹⁸Imala si, naime, pet muževa, a onaj sa kojim sada živiš nije ti muž. Dobro si rekla.“

¹⁹Žena mu reče: „Gospodine, vidim da si prorok.

²⁰Naši preci su se klanjali na ovoj gori, a vi kažete da je Jerusalim mesto gde se treba klanjati.“

²¹Isus joj reče: „Veruj mi, ženo, da će doći čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.

²²Vi, Samarjani, ne znate kome se klanjate. Mi, Jevreji, znamo kome se klanjamo, jer od Jevreja dolazi spasenje.

²³Ali dolazi čas, i već je došao, kada će se pravi klanjaoci klanjati Ocu u Duhu i istini. Otac, naime, hoće ovakve molioce.

²⁴Bog je Duh, te oni koji mu se klanjaju treba da se klanjaju u Duhu i istini.“

²⁵Žena mu reče: „Znam da će doći Mesija, koga zovu Hristos. Kad on dođe, sve će nam objaviti.“

²⁶Isus joj reče: „To sam ja, koji govorim s tobom.“

²⁷Kad su se njegovi učenici vratili, začudili su se da Isus razgovara sa ženom. Ipak, niko nije rekao: „Šta ti treba?“ ili: „Zašto razgovaraš sa njom?“

²⁸Žena tada ostavi svoj krčag, pa ode u grad i reče ljudima:

²⁹„Dođite da vidite čoveka koji mi je rekao sve što sam učinila. Da nije on Hristos?“

³⁰Ljudi izađu iz grada i dođu k Isusu.

³¹U međuvremenu, njegovi učenici mu rekoše: „Učitelju, pojedi nešto!“

³²Isus im reče: „Ja imam jedno jelo da jedem, koje vi ne poznajete.“

³³Njegovi učenici počeše da se pitaju među sobom: „Da mu neko nije doneo da jede?“

³⁴Isus im reče. „Moje jelo je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo.

³⁵Zar ne kažete: ’Još četiri meseca, pa dolazi žetva?’ A ja vam, evo, kažem: osmotrite polja  —  žito je već dozrelo za žetvu!

³⁶Žetelac već prima platu i žanje urod za večni život. Tako se i sejač i žetelac raduju zajedno.

³⁷Ovako se obistinjuje izreka: ’jedan seje, drugi žanje.’

³⁸Ja sam vas poslao da žanjete ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ubirete plod njihovog truda.“

³⁹Mnogi Samarjani iz tog grada su poverovali u Isusa zbog reči koje je ona žena rekla: „On mi je rekao sve što sam učinila.“

⁴⁰Samarjani su onda došli k njemu i molili ga da ostane sa njima. Tako je ostao tamo dva dana,

⁴¹pa je još više Samarjana poverovalo u njega zbog njegove reči.

⁴²Onda su rekli ženi: „Sada više ne verujemo zbog onog što si ti govorila, nego zato što smo sami čuli, pa znamo da je on istinski Spasitelj sveta.“

⁴³Dva dana kasnije, Isus ode odande u Galileju.

⁴⁴Sam Isus je, naime, govorio da je prorok bez časti u svom zavičaju.

⁴⁵Kada je, dakle, došao u Galileju, Galilejci su ga lepo dočekali, jer su bili u Jerusalimu tokom praznika Pashe i videli sve što je Isus tamo učinio.

⁴⁶Isus je ponovo došao u Kanu u Galileji, gde je pretvorio vodu u vino. Tamo je bio neki carski činovnik koji je imao bolesnog sina u Kafarnaumu.

⁴⁷Kada je čuo da je Isus došao iz Judeje u Galileju, ode k njemu i zamoli ga da dođe i isceli njegovog sina, jer je bio na umoru.

⁴⁸Isus mu reče: „Ako ne vidite znake i čuda, vi nećete da verujete!“

⁴⁹Činovnik mu reče: „Gospode, siđi, dok nije umrlo moje dete!“

⁵⁰Isus mu reče. „Vrati se, tvoj sin živi.“ Čovek poveruje reči koju mu je Isus rekao i ode.

⁵¹Dok se vraćao, pohrle mu u susret njegove sluge i jave mu da mu je dete živo.

⁵²Činovnik se onda raspitivao za čas kada je detetu krenulo na bolje. Rekli su mu da je groznica prestala juče oko jedan sat popodne.

⁵³Otac je tada shvatio da se to dogodilo onog časa kada je Isus rekao: „Tvoj sin živi.“ Tada je poverovao on i svi njegovi ukućani.

⁵⁴Ovo je bio drugi znak koji je Isus učinio, nakon što je iz Judeje došao u Galileju.