1Bio neki čovek, farisej, po imenu Nikodim, jedan od vodećih ljudi među Jevrejima.
2On je došao k Isusu po noći i rekao mu: „Učitelju, znamo da si ti učitelj koga je Bog poslao. Niko, naime, ne može činiti ove znake koja ti činiš ako Bog nije sa njim.“
3Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može videti Carstvo Božije ako se nanovo ne rodi.“
4Nikodim ga upita: „Kako odrastao čovek može da se nanovo rodi? Može li da uđe u utrobu svoje majke i da se ponovo rodi?“
5Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može ući u Carstvo Božije ako se ne rodi vodom i Duhom.
6Telo rađa telo, a od Duha se rađa duh.
7Ne čudi se što ti kažem: treba da se nanovo rodite.
8Vetar duva gde hoće. Njegov huk čuješ, ali ne znaš otkud dolazi i kuda odlazi. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“
9Nikodim upita Isusa: „Kako to može da se dogodi?“
10Isus mu odgovori: „Ti si učitelj izrailjskog naroda, a ne znaš to?
11Zaista, zaista ti kažem: mi govorimo ono što znamo i svedočimo o onome što smo videli, ali vi ne prihvatate naše svedočanstvo.
12Ne verujete mi kad vam govorim o zemaljskim stvarima, kako ćete verovati ako vam budem govorio o nebeskim?
13Niko nikada nije uzašao na nebo, osim Sina Čovečijeg koji je sišao sa neba.
14Kao što je Mojsije podigao na štap zmiju od bronze, tako i Sin Čovečiji treba da bude podignut,
15da svako ko poveruje u njega ima večni život.
16Jer Bog je tako zavoleo svet, da je svog jedinorođenog Sina dao, da ko god poveruje u njega, ne propadne, nego da ima večni život.
17Bog, naime, nije poslao Sina da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom.
18Ko veruje u njega, tome se ne sudi; a ko ne veruje, već je osuđen, jer nije poverovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg.
19Bog sudi ovako: svetlost je došla na svet, ali ljudi više zavoleše tamu nego svetlost, jer su njihova dela zla.
20Ko čini što ne valja, mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da se ne otkriju njegova dela.
21Ko čini što je po istini, dolazi na svetlost, da se pokaže da su njegova dela učinjena u poslušnosti prema Bogu. “
22Posle ovoga je Isus sa svojim učenicima otišao u Judeju. Tamo je boravio sa njima i krštavao.
23I Jovan Krstitelj je krštavao u Enonu kod Salima, jer je tamo bilo mnogo vode, te su ljudi dolazili i krštavali se.
24Jovan tada još nije bio bačen u tamnicu.
25Između Jovanovih učenika i nekog Jevrejina dođe do rasprave oko obrednog pranja.
26Učenici dođu k Jovanu i obrate mu se: „Učitelju, onaj što je bio s tobom s one strane Jordana, o kome si govorio, eno ga krštava i narod odlazi k njemu.“
27Jovan im odgovori: „Niko ne može prisvojiti sebi nešto ako mu to nije dano s neba.
28Sami ste mi svedoci da sam rekao: ’Ja nisam Hristos, nego sam poslat pred njim.’
29Mladoženja je onaj kome mlada pripada, a kum stoji sa strane i sluša, radujući se kad čuje glas mladoženjin. Prema tome, moja radost je potpuna.
30On treba da raste, a ja da se umanjujem.“
31Ko dolazi od gore, nad svima je; a ko je sa zemlje, pripada zemlji i govori o zemaljskim stvarima. Ali onaj koji je sa neba, nad svima je.
32On govori ono što je video i čuo, ali njegovu poruku niko ne prihvata.
33Ko prihvata njegovu poruku, potvrđuje da je Bog istinit.
34Onaj koga je Bog poslao, Božiju poruku prenosi, jer Bog svoga Duha u izobilju daje.
35Otac voli Sina i sve je predao u njegove ruke.
36Ko veruje u Sina, ima večni život; a ko je nepokoran Sinu, neće iskusiti život, nego će gnev Božiji ostati na njemu.