Job 18
1 A Vildad iz Suša je odgovorio ovim rečima:
2 „Kada ćete da stanete sa pričom? Urazumite se, pa da razgovaramo.
3 Zašto bi nas za stoku smatrali? Zar smo glupi u vašim očima?
4 Ti što razdireš u svom besu dušu svoju! Hoće li zbog tebe zemlja da opusti, hoće li se sa svog mesta pomeriti stena?
5 Baš se gasi svetlo zlikovca, neće sijati žar njegovog plama.
6 Zgasnuće svetlo u njegovom šatoru, a nad njim će dogoreti svetiljka.
7 Jenjava žilavost njegovih koraka i ruše ga namere njegove.
8 Jer su mu noge upale u mrežu, u njene se petlje zapetljao.
9 Zamka ga je za petu zgrabila, zaplela ga omča.
10 Za njega je klopka na tlu sakrivena, na putu je zamka za njega.
11 Užasnut je od strahota svud unaokolo, satiru ga na koraku svakom.
12 Gladna ga je nevolja njegova, propast je spremljena da ga saplete.
13 Ona mu rastače delove kože, najcrnja smrt mu jede udove.
14 Odvlače ga iz sigurnosti svog šatora, i teraju do cara strahote.
15 Njemu tuđi prebivaće u njegovom šatoru, sumpor će mu po imanju razasuti.
16 Korenje njegovo struliće odozdo, a njegove grane svenuće odozgo.
17 Iščeznuće sa zemlje sećanje na njega, neće mu se na ulici ime čuti.
18 Oteraće ga sa svetla u tamu, proteraće ga sa zemlje.
19 Ostaće bez roda, bez poroda u narodu svome, bez preživeloga u svom zavičaju.
20 Na njegov dan zgranuće se i oni na zapadu, a i one na istoku podilaziće jeza.
21 Zaista, takav je zavičaj zlotvora, takvo je mesto onoga što za Boga ne zna!“