1A Jov je odgovorio ovim rečima:
2„Nesumnjivo, baš vi ste mi ljudi s kojima će i mudrost da skonča!
3Ali i ja imam pamet poput vaše, ništa gori od vas nisam. I ko još ne zna ove stvari?
4Ja sam na podsmeh prijatelju svome, ja, koji sam zazvao Boga i on mi se odazvao. Na podsmeh je čovek pravedan, čovek besprekoran.
5’On je za propast i prezir’ — stav je bezbrižnoga — ’Gurnuti treba onoga što mu noge posrću!’
6A u šatorima okrutnih je mir, spokojni su oni što Boga izazivaju i oni što u ruci svojoj boga svoga nose.
7Ali, molim te, pitaj životinje i poučiće te; i ptice na nebu neka ti kažu!
8Sa zemljom popričaj i poučiće te, ribe u moru će ti kazivati.
9Ko od njih još ne zna da je ovo načinila Gospodnja ruka?
10U njegovoj je ruci duša svega živog i dah tela čovečanstva celog.
11Ne razaznaje li uho reči ko što nepce hranu proba?
12Ne dolazi li mudrost s godinama i razboritost sa danima mnogim?
13Sa Bogom su i mudrost i snaga, njegovi su i savet i razboritost.
14Gle, što on razgradi, niko ne sagradi; kad on čoveka zatvori i niko ga ne oslobodi.
15Gle, on vode zadržava i one presuše; on ih oslobađa i zemlja je izrovana.
16Sa njim su snaga i pouzdana mudrost, zavedeni i zavodnik su njegovi.
17On bosonoge odvodi savetnike i sluđuje sudije.
18Careve on raspojasava, kaišom im opasuje bedra.
19On bosonoge odvodi sveštenike i svrgava vlastodršce.
20Pouzdanim usne on zatvara, pronicljivost starcima odnosi.
21Na plemiće on prezir izliva, delijama kaiš otkopčava.
22On iz mraka objavljuje nedokučive stvari, mrklu tamu iznosi na svetlo.
23Narode on velikim čini i satire ih; umnoži narode, pa ih rasprši.
24On uzima razum starešinama naroda zemaljskih, čini da lutaju pustarom besputnom.
25Oni u mraku pipaju, bez svetla, a on čini da posrću ko pijanci.