Job 12
1 A Jov je odgovorio ovim rečima:
2 „Nesumnjivo, baš vi ste mi ljudi s kojima će i mudrost da skonča!
3 Ali i ja imam pamet poput vaše, ništa gori od vas nisam. I ko još ne zna ove stvari?
4 Ja sam na podsmeh prijatelju svome, ja, koji sam zazvao Boga i on mi se odazvao. Na podsmeh je čovek pravedan, čovek besprekoran.
5 ’On je za propast i prezir’ — stav je bezbrižnoga — ’Gurnuti treba onoga što mu noge posrću!’
6 A u šatorima okrutnih je mir, spokojni su oni što Boga izazivaju i oni što u ruci svojoj boga svoga nose.
7 Ali, molim te, pitaj životinje i poučiće te; i ptice na nebu neka ti kažu!
8 Sa zemljom popričaj i poučiće te, ribe u moru će ti kazivati.
9 Ko od njih još ne zna da je ovo načinila Gospodnja ruka?
10 U njegovoj je ruci duša svega živog i dah tela čovečanstva celog.
11 Ne razaznaje li uho reči ko što nepce hranu proba?
12 Ne dolazi li mudrost s godinama i razboritost sa danima mnogim?
13 Sa Bogom su i mudrost i snaga, njegovi su i savet i razboritost.
14 Gle, što on razgradi, niko ne sagradi; kad on čoveka zatvori i niko ga ne oslobodi.
15 Gle, on vode zadržava i one presuše; on ih oslobađa i zemlja je izrovana.
16 Sa njim su snaga i pouzdana mudrost, zavedeni i zavodnik su njegovi.
17 On bosonoge odvodi savetnike i sluđuje sudije.
18 Careve on raspojasava, kaišom im opasuje bedra.
19 On bosonoge odvodi sveštenike i svrgava vlastodršce.
20 Pouzdanim usne on zatvara, pronicljivost starcima odnosi.
21 Na plemiće on prezir izliva, delijama kaiš otkopčava.
22 On iz mraka objavljuje nedokučive stvari, mrklu tamu iznosi na svetlo.
23 Narode on velikim čini i satire ih; umnoži narode, pa ih rasprši.
24 On uzima razum starešinama naroda zemaljskih, čini da lutaju pustarom besputnom.
25 Oni u mraku pipaju, bez svetla, a on čini da posrću ko pijanci.