Jeremiah 48
1 Ovako kaže Moavu, Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: „Jao Navavu, jer će se opustošiti! Kirijatajim će se posramiti i porobiti; posramiće se utvrđenje i razvaliti.
2 Neće se više Moav dičiti jer mu zlo spremaju u Esevonu: ’Hajde da ga istrebimo kao narod.’ A i ti, Madmane, ćeš ućutati, jer mač na tebe kreće.
3 Čuje se vrisak iz Oronajima. Pustošenje, razaranje veliko!
4 Moav je slomljen i čuje se plač njegove nejači.
5 Na usponu luitskom penjaće se neprestano plačući, i slušaće vapaj razaranja na padini Oronajima.
6 Bežite! Živote spasavajte i budite ko grm smreke u pustinji.
7 Zato što se pouzdaješ u svoja dela i u blago svoje, i ti ćeš biti porobljen. I Hamos će otići u ropstvo, njegovi sveštenici i njegovi glavari zajedno.
8 Zatirač će proći od grada do grada i nijedan neće izmaći. Propašće dolina i visoravan će biti uništena kako je kazao Gospod.
9 Dajte krila Moavu da poleti, da ode iz svojih gradova što će postati ruševine bez stanovnika u njima.
10 Proklet svako ko nemarno radi Gospodnji posao! Proklet onaj što od krvi mač svoj usteže!
11 Spokojan i siguran je bio Moav od svoje mladosti, kao talog nepretakan iz bureta u bure. U izgnanstvo nije išao, ukus i miris mu se nisu menjali.
12 Zato, evo dolaze dani — govori Gospod — kada ću im poslati pretakače da ih pretoče u svoju burad, a da isprazne njihove krčage i skrše ih.
13 Osramotiće se Moavci zbog Hamosa kao što se zbog Vetilja, svoje uzdanice, osramotio dom Izrailjev.
14 Kako možeš da govoriš: ’Ratnici smo, bitke smo junaci!’?
15 Moav je poharan, gradovi mu osvojeni, a najbolji mladići njegovi sišli su na klanje — govori car, Gospod nad vojskama mu je ime.
16 Blizu je, dolazi propast Moava. Žuri, ne zastaje njegovo zlo.
17 Žalite ga, svi vi oko njega, svi što znate za njegovo ime. Pa kažite: ’Žezlo moći, žezlo slavonosno — kako ga slomiše!’
18 Spusti se iz časti svoje, na tlo sedi isušeno, stanovnice, ćerko devonska. Onaj što je poharao Moav uspinje se k tebi da i tvoja utvrđenja skrši.
19 Na put stani i posmatraj, stanovnice, ćerko Aroira. Čoveka što beži i ženu izbeglu ti upitaj: ’Šta se dogodilo?’
20 Moav je osramoćen jer je srušen. Vapite, plačite i objavite u Arnonu da je Moav poharan.
21 Sud dolazi na visoravan, na Olon, na Jasu i Mifat;
22 na Devon, na Navav i Vet-Devlataim;
23 na Kirijatajim, na Vet-Gamul i na Vet-Meon;
24 na Keriot i na Vosoru, na sve gradove moavske zemlje koji su daleko i koji su blizu.
25 Slomljena je Moavova sila, polomljena ruka je njegova — govori Gospod.“
26 Opijte ga, jer je sebe nad Gospodom uzdigao. Ali valjaće se Moav u izbljuvku svome i postaće priča drugima za podsmeh.
27 Nije li i tebi Izrailj bio priča za podsmeh, kao lopov uhvaćeni, pa vrtiš glavom kad o njemu pričaš?
28 Napustite gradove i živite u vrletima, stanovnici Moava. Postanite kao golub što se gnezdi u visokoj raselini.
29 Za Moavov smo ponos čuli, za ponos veliki, za njegovu oholost, za njegovu osornost i hvalisanje, i za gordost njegovog srca.
30 „Znam ja — govori Gospod — obest njegovu. Lažno je njegovo hvalisanje i lažima ništa neće da postigne.
31 Kukam zato za Moavom, plačem za svima njima, Moavcima. Ječim za ljudima u Kir-Eresu.
32 Plakaću za tobom više, lozo sivamska, nego što sam plakao za Jazirom. Mladice tvoje su bile pružene do mora, sve do mora jazirskog. A sada se na tvoje, tek pristiglo letnje voće, i na berbu tvoju, ustremio zatirač.
33 Nestali su radost i veselje iz voćnjaka i iz zemlje moavske. Učinio sam da nestane vina iz kaca, da gazilac ne gazi grožđe u kaci radujući se. Biće vriske, ali ne od radosti.
34 Od Esevona do Elealije i Jase se čuje naricanje, viču od Soara do Oronajima i Eglat-Selisija jer su se isušile vode nimrimske.
35 Istrebiću u Moavu — govori Gospod — onog što žrtvuje po uzvišicama i onog koji kâdi svojim bogovima.
36 Za Moavom kao frula jeca srce moje. Za ljudima Kir-Eresa kao frula jeca srce moje, zato što je nastradalo ono što su stekli.
37 Sve su glave ogolele i sve brade obrijane. Sve su ruke izbrazdane, a kostret je na bedrima.
38 Na svim krovovima Moava i na njegovim trgovima samo žalopojke, jer sam skršio Moav kao krčag koji niko neće — govori Gospod.“
39 Žaliće: „O, kako je skršen! Kako je Moav okrenuo glavu jer je posramljen. Postao je Moav priča za podsmeh i užasavanje svim mestima unaokolo.“
40 Jer ovako kaže Gospod: „Evo, kao orao se obrušava i krila svoja širi nad Moavom.
41 Keriot je osvojen, utvrđenja opkoljena, a srce će moavskih ratnika onoga dana biti kao srce porodilje.
42 Moav će istrebljen biti kao narod, jer je sebe nad Gospodom uzdigao.
43 Čekaju te strahota, jama i zamka, stanovniče Moava! — govori Gospod.
44 Ko utekne od strahote, u jamu će pasti; ko se iz jame izvuče, u zamku će se uhvatiti! Jer ja sam taj što na Moav donosim godinu njihove kazne — govori Gospod.
45 U senci su Esevona zastali begunci onemoćali, jer je požar krenuo od Esevona i plamen iz samoga Sihona, da proguta čelo Moavovo i teme buntovnicima.
46 Jao tebi, Moave! Propašće Hamosov narod! Sinove će tvoje odvesti u ropstvo i tvoje ćerke u izgnanstvo.
47 Ali vratiću izgnanike moavske u poslednjim danima — govori Gospod.“ Dovde je sud nad Moavom.