Bible

1 Jeremiji je došla od Gospoda poruka o suši: 2 „Juda plače. Gradovi joj propadaju, a oni leže po zemlji u crno zavijeni. Plač Jerusalima se razleže. 3 Moćnici šalju svoje sluge po vodu, ali kada oni stignu do čatrnja, vode nema. A onda se vraćaju praznih posuda, posramljeni i zbunjeni, pokrivenih glava. 4 Tlo je ispucalo, jer nema kiše u zemlji, ratari su posramljeni i pokrivaju svoje glave. 5 I košuta se olanila u polju i napustila mlado, jer nema trave. 6 Divlji magarci stoje po ogolelim visovima i kao šakali dahću. Iskolačili su oči jer nema paše.“ 7 Naše krivice svedoče protiv nas. A ti ipak, Gospode, deluj radi svoga imena, jer su mnoga naša otpadništva. Protiv tebe smo sagrešili! 8 Nado Izrailjeva, Spasitelju njegov u času nevolje! Zašto si poput došljaka u zemlji i putnika što bi tek usput da prenoći? 9 Zašto si kao smeten čovek, kao junak nemoćan da spase? A ti si među nama, o, Gospode, i tvoje je ime prizvano na nas. Ne napuštaj nas! 10 Evo šta kaže Gospod ovom narodu: „Oni baš vole da lutaju, ne sputavaju u tome korake svoje. I Gospod ih nije prihvatio i sada se seća njihovih krivica i kazniće njihove grehe.“ 11 Gospod mi je rekao: „Ne moli se za dobro ovog naroda. 12 Postiće oni, ali ja neću slušati njihov vapaj. Žrtvovaće oni svespalnice i žitne žrtve, ali ja ih neću prihvatiti. Dokrajčiću ih mačem, glađu i pomorom.“ 13 A ja sam uzvratio: „O, Gospode Bože! Evo proroci im govore: ’Rat i glad nećete gledati! Neće vas to zadesiti! Jer ja ću da vam dam siguran mir na ovom mestu.’“ 14 Gospod mi je odgovorio: „Ti proroci prorokuju laž u moje ime! Ja ih nisam poslao i nisam ih ovlastio. Nisam im objavio lažno viđenje i obmanjivačku gatalicu, jer to oni prorokuju po svom srcu. 15 Zato ovako kaže Gospod o tim prorocima koji prorokuju u moje ime. Ja ih nisam poslao da vam kažu: ’Rat i glad vas neće zadesiti u ovoj zemlji.’ Skončaće ti proroci i od rata i od gladi! 16 A narod kome je prorokovano će od rata i gladi biti pobacan po ulicama Jerusalima. Neće biti koga da ih sahrani  —  njih, njihove žene, njihove sinove i njihove ćerke  —  i ja ću po njima da izlijem njihovu zlobu. 17 I ovu ću poruku još da im kažem: ’Rone suze oči moje i noću i danju bez prestanka, jer je devica mog naroda razorena velikim razaranjem. Jako je ranjena. 18 Ako odem u polje  — tamo mačem poklani! Ako odem u grad  — tamo od gladi bolesni! I prorok i sveštenik tumaraju zemljom i ništa ne shvataju.’“ 19 Zar si Judu sasvim odbacio? Da li ti je Sion duši mrzak? Zašto su nas udario i nema nam ozdravljenja? Nadali smo se miru  — a ničeg dobroga; i vremenu ozdravljenja  — a ono strava! 20 Gospode, mi smo svesni naše opakosti i krivice naših predaka, jer smo ti zgrešili. 21 Ne prezri nas zbog svog imena! Ne ponizi presto svoje slave. Seti se svog saveza sa nama i nemoj ga raskinuti. 22 Da li neki od idola drugih naroda šalju kišu? A nebesa zar daju pljuskove? Zar nisi to ti, Gospode naš Bože? Ti sve to činiš i mi te željno iščekujemo.