1Jeremiji je došla od Gospoda poruka o suši:
2„Juda plače. Gradovi joj propadaju, a oni leže po zemlji u crno zavijeni. Plač Jerusalima se razleže.
3Moćnici šalju svoje sluge po vodu, ali kada oni stignu do čatrnja, vode nema. A onda se vraćaju praznih posuda, posramljeni i zbunjeni, pokrivenih glava.
4Tlo je ispucalo, jer nema kiše u zemlji, ratari su posramljeni i pokrivaju svoje glave.
5I košuta se olanila u polju i napustila mlado, jer nema trave.
6Divlji magarci stoje po ogolelim visovima i kao šakali dahću. Iskolačili su oči jer nema paše.“
7Naše krivice svedoče protiv nas. A ti ipak, Gospode, deluj radi svoga imena, jer su mnoga naša otpadništva. Protiv tebe smo sagrešili!
8Nado Izrailjeva, Spasitelju njegov u času nevolje! Zašto si poput došljaka u zemlji i putnika što bi tek usput da prenoći?
9Zašto si kao smeten čovek, kao junak nemoćan da spase? A ti si među nama, o, Gospode, i tvoje je ime prizvano na nas. Ne napuštaj nas!
10Evo šta kaže Gospod ovom narodu: „Oni baš vole da lutaju, ne sputavaju u tome korake svoje. I Gospod ih nije prihvatio i sada se seća njihovih krivica i kazniće njihove grehe.“
11Gospod mi je rekao: „Ne moli se za dobro ovog naroda.
12Postiće oni, ali ja neću slušati njihov vapaj. Žrtvovaće oni svespalnice i žitne žrtve, ali ja ih neću prihvatiti. Dokrajčiću ih mačem, glađu i pomorom.“
13A ja sam uzvratio: „O, Gospode Bože! Evo proroci im govore: ’Rat i glad nećete gledati! Neće vas to zadesiti! Jer ja ću da vam dam siguran mir na ovom mestu.’“
14Gospod mi je odgovorio: „Ti proroci prorokuju laž u moje ime! Ja ih nisam poslao i nisam ih ovlastio. Nisam im objavio lažno viđenje i obmanjivačku gatalicu, jer to oni prorokuju po svom srcu.
15Zato ovako kaže Gospod o tim prorocima koji prorokuju u moje ime. Ja ih nisam poslao da vam kažu: ’Rat i glad vas neće zadesiti u ovoj zemlji.’ Skončaće ti proroci i od rata i od gladi!
16A narod kome je prorokovano će od rata i gladi biti pobacan po ulicama Jerusalima. Neće biti koga da ih sahrani — njih, njihove žene, njihove sinove i njihove ćerke — i ja ću po njima da izlijem njihovu zlobu.
17I ovu ću poruku još da im kažem: ’Rone suze oči moje i noću i danju bez prestanka, jer je devica mog naroda razorena velikim razaranjem. Jako je ranjena.
18Ako odem u polje — tamo mačem poklani! Ako odem u grad — tamo od gladi bolesni! I prorok i sveštenik tumaraju zemljom i ništa ne shvataju.’“
19Zar si Judu sasvim odbacio? Da li ti je Sion duši mrzak? Zašto su nas udario i nema nam ozdravljenja? Nadali smo se miru — a ničeg dobroga; i vremenu ozdravljenja — a ono strava!
20Gospode, mi smo svesni naše opakosti i krivice naših predaka, jer smo ti zgrešili.
21Ne prezri nas zbog svog imena! Ne ponizi presto svoje slave. Seti se svog saveza sa nama i nemoj ga raskinuti.
22Da li neki od idola drugih naroda šalju kišu? A nebesa zar daju pljuskove? Zar nisi to ti, Gospode naš Bože? Ti sve to činiš i mi te željno iščekujemo.