Jeremiah 13
1 Ovako mi je Gospod rekao: „Idi i kupi sebi laneni pojas i pripaši bedra, ali ga ne potapaj u vodu.“
2 Kupio sam pojas kako mi je Gospod kazao i pripasao bedra.
3 Opet mi je došla reč od Gospoda i rekla mi:
4 „Uzmi pojas što si ga kupio, što ti je na bedrima. Ustani i idi na Eufrat pa ga tamo sakrij u raselinu stene.“
5 I ja sam otišao na Eufrat i sakrio pojas kako mi je zapovedio Gospod.
6 A kada je prošlo mnogo dana Gospod mi je rekao: „Ustani i idi na Eufrat. Uzmi odande pojas za koji sam ti zapovedio da ga tamo sakriješ.“
7 I ja sam otišao na Eufrat, kopao i uzeo pojas gde sam ga bio sakrio. I gle — on sav truo i ni za šta valjan.
8 Tada mi je došla Gospodnja reč i rekla mi:
9 „Ovako kaže Gospod: ’Učiniću da ovako istruli Judin ponos i veliki ponos Jerusalima!
10 Taj narod pokvareni, što odbija da čuje moje reči, što živi po samovolji svog srca, što sledi druge bogove, služi im i klanja im se, biće kao ovaj pojas što ni za šta nije valjan.
11 Jer kao što pojas prijanja za čovekova bedra, tako sam privio k sebi sav dom Izrailjev i sav dom Judin — govori Gospod — da mi budu narod i ime, slava i čast. Ali nisu poslušali.’
12 A ti im reci ovu poruku: ’Ovako kaže Gospod, Bog Izrailjev: svaka se mešina puni vinom’, a oni će da ti prigovaraju: ’Pa zar mi ne znamo da se svaka mešina puni vinom?’
13 A ti im uzvrati: ’Ovako kaže Gospod: evo, ja ću pijanstvom da ispunim sve stanovnike ove zemlje, i careve koji sede na Davidovom prestolu, i sveštenike i proroke, i sve stanovnike Jerusalima!
14 Polupaću ih jedne o druge, i roditelje i decu takođe — govori Gospod. Neću se sažaliti, neću se smilovati i neću ih poštedeti nego ću ih uništiti!’“
15 Čujte i poslušajte. Ne budite oholi jer je Gospod progovorio.
16 Gospodu Bogu svome dajte slavu pre nego on tamu donese, i pre nego vam se u sumrak noge spotaknu o gore. A vi ćete čekati svetlost koju će on da pretvori u smrtnu tamu, u gustu tamu pretvoriće je.
17 A ako ne poslušate, plakaću na skrivenom mestu, zbog oholosti ću gorko jecati i roniti suze, jer je porobljeno stado Gospodnje.
18 „Recite caru i carici majci: ’Ponizno siđite s prestola! Pašće s glava vaših kruna vašeg veličanstva.’
19 Gradovi Negeva biće zatvoreni, a nikog nema da ih otvori. Juda je odvedena u izgnanstvo, baš sva je odvedena u izgnanstvo.
20 Podignite oči i pogledajte one što sa severa dolaze. A gde je stado koje ti je dano, ovce tvoje časti?
21 Šta ćeš reći kad nad tobom za glavara postavi one koje si ti sâm obučavao, saveznike tvoje? Neće li te spopasti trudovi kao porodilju?
22 U srcu ćeš svom pitati: ’Zašto me je ovo zadesilo?’ U tvojim velikim krivicama razgrnuti su ti skutovi i napastvovana si!
23 Da li može Kušanin kožu svoju da promeni i ris šare svoje? I vi biste onda mogli dobro da činite; vi, što zlo ste naučili!
24 Zato ću ih rasejati, kao slama odleteće sa pustinjskim vetrom.
25 To je tvoja kob, od mene ti mera izmerena — govori Gospod — jer si me zaboravio i pouzdao se u laž.
26 Sada ću ti ja zadignuti skutove preko lica, pa će biti izložena tvoja sramota;
27 tvoje preljube, tvoje gadosti, izopačenost tvog bludničenja po gorama. Video sam i tvoje gadosti po polju. Jao tebi, o, Jerusalime! Koliko još ćeš biti nečist?!“