Isaiah 8
1 Rekao mi je Gospod: „Uzmi veliku ploču i na njoj napiši narodnim pismom: ’Brz na grabež — hitar na plen.’“
2 Potom sam za overu zapisa uzeo pouzdane svedoke: sveštenika Uriju i Zahariju sina Jeverehijina.
3 Onda sam se približio prorokovici te je ona začela i rodila sina. Tada mi je Gospod rekao: „Nadeni mu ime ’Brz na grabež — hitar na plen’,
4 jer pre nego što dečak nauči ’tata’ i ’mama’, nosiće se pred cara asirskog bogatstvo iz Damaska i plen iz Samarije.“
5 Opet mi Gospod uputi reč govoreći:
6 „Zato što ovaj narod odbacuje spokojne tokove siloamskih voda, a veseli se pred Resinom i pred sinom Remalijinim,
7 gle, zato će Gospodar na vas navesti vode s Eufrata, silne i velike — cara asirskog i svu slavu njegovu — i one će se izliti iz korita svoga i preliće se preko svih obala;
8 provaliće u Judu, razliće se i poplaviće je, popeće se do grla njezina, i krila će raširiti svoja preko zemlje tvoje, o, Emanuile!“
9 Udružujte se na zlo, o, narodi, ali bićete smrvljeni! Poslušajte vi, daljine zemaljske. Opašite se, i bićete smrvljeni. Opašite se, i bićete smrvljeni.
10 Smišljajte zaveru — biće uništena; samo se vi dogovarajte — biće uzalud; zato što je s nama Bog.
11 Jer Gospod mi je ovako govorio kad me je rukom uhvatio i kad me je opomenuo da ne idem putem kojim ovaj narod ide. Rekao je:
12 „Ne zovite zaverom sve što narod ovaj naziva zaverom; ne bojte se čega se on boji i neka u vama straha ne bude.
13 Gospod nad vojskama, neka vam svetinja bude on, bojte se njega, neka vas prožima strah od njega.
14 Svetilište biće on, i kamen za spoticanje i stena za posrtanje obema dinastijama izrailjskim, zamka i mreža za sve stanovnike jerusalimske.
15 Mnogi će se od njih saplesti i pašće i razbiće se, zaplešće se i uhvatiće se.“
16 Sačuvaj svedočenje, zapečati Zakon među učenicima mojim.
17 Ja ću se pouzdati u Gospoda koji je lice svoje sakrio od potomaka Jakovljevih, njemu se ja nadam.
18 Evo mene i dece koju mi je dao Gospod za znak i čudesa u Izrailju od Gospoda nad vojskama, koji boravi na gori Sion.
19 A kad vam budu govorili: „Pitajte prizivače duhova i vidovnjake koji šapuću i mrmljaju…!“ Ne treba li narod da pita svog Boga, nego da se kod mrtvih raspituju za žive?
20 Uz Zakon i uz svedočenje! Ko ovo ne rekne, zoru neka ne dočeka.
21 Lutaće po njoj potlačen i gladan; kad izgladni razjariće se i psovaće svoga cara i Boga svojega, bude li lice prema gore okrenuo.
22 Bude li po zemlji poglédao, videće strahotu i tamu i mrak kako guši, i zagnatog u stravu.