Bible

1 Ko je taj što iz Edoma dolazi, iz Vosore u ogrtaču jarkom, onaj ukrašeni u odeći svojoj, koji korača u punoj snazi? —  „Ja sam koji govori o pravdi, velik kad spasava.“ 2 Zašto ti je odelo crveno i haljine tvoje kao da si u muljari gazio? 3 —  „Cedio sam, po kaci gazio, od naroda sa mnom ni čoveka, i u gnevu njih sam izgazio, i u jari svojoj njih sam izgnječio. A što je iz njih šikljalo moj ogrtač je poprskalo, te sam isprljao svu odeću svoju. 4 Jer je u mom srcu dan kada se svetim, i došla je godina kada otkupljujem. 5 I gledam, a nema ko da pomogne; zbunjen bivam, a oslonca nema. I spasla me je desnica moja, i srdžba moja oslonac mi bila, 6 te satirem narode u gnevu svom, i srdžbom svojom sam ih opio, a onim što iz njih šiklja zemlju sam natopio.“ 7 Gospodnje ću milosti pominjati, pohvalu Gospodnju prema svemu što nam je uradio Gospod, i dobro umnoženo domu Izrailjevu, što nam ga je uradio po samilosti svojoj po obilju milosti svoje. 8 I rekao je: „Doista su moj narod, sinovi koji neće izneveriti“, pa je njima Spasitelj postao. 9 U svim nevoljama njihovim i on beše u nevolji; anđeo što pred njim stoji ih je spasao. Svojom ljubavlju ih je spasao i sâm ih svojim milosrđem otkupio i digao i nosio u sve dane od veka. 10 A oni se sami odmetnuše, Svetog Duha njegovog žalostiše. I on im se preokrenu u neprijatelja; on lično protiv njih zarati. 11 Tad se davnih prisetiše dana, Mojsija, njegovog naroda. Gde je onaj koji im iz mora izvlači pastira za svoje stado? Gde je onaj koji će u njega smestiti svoga Duha Svetoga? 12 Koji je Mojsijevom desnicom upravljao preko svoje mišice slavnosne? Koji vodu pred njima raspoluti da svoje ime večnim učini? 13 Koji njima upravlja po dnu morskome kao konjem po pustinji, nije bilo spoticanja? 14 Slično stoci što u dolinu silazi, Duh Gospodnji ih je uspokojio. Ti si tako vodio narod svoj, i preslavno ime stekao si sebi. 15 Pogledaj s nebesa i vidi iz tvoga svetog i preslavnog Prebivališta. Gde je tvoja revnost i tvoja sila, navala ožalošćenosti tvoje i milosrđa tvojega? Meni li se uskraćuju? 16 Ta, ti si Otac naš, jer Avrâm nas spoznao nije, i Izrailj nas prepoznao nije, ipak, Gospode, ti si Otac naš, Otkupitelj naš, od večnosti je ime tvoje. 17 Zašto nas, Gospode, odvodiš od tvojih puteva, tvrdim činiš srce naše spram straha od tebe? Vrati se zbog svojih slugu, zbog plemenâ što su ti baština. 18 Nju je narod tvoj tek za kratko zaposeo, ali izgaziše Svetilište tvoje protivnici tvoji. 19 Već odavna slični smo postali onima nad kojima ti nisi, nad kojima se tvoje ime ne priziva.