1U ono vreme je vavilonski car Merodah-Valadan, sin Valadanov, poslao pisma s darom za Jezekiju. Čuo je, naime, da se ovaj razboleo i da je ozdravio.
2Jezekija im se obradovao; pokazao im je svu svoju riznicu, srebro i zlato, začine, mirisna ulja, celu oružnicu, i sve što se našlo u njegovim riznicama. Nije bilo ničega u njegovom dvoru i na celom njegovom području što im Jezekija nije pokazao.
3Tada je prorok Isaija došao k caru Jezekiji i rekao mu: „Šta su rekli ti ljudi? Odakle su ti došli?“ Jezekija odgovori: „Iz daleke zemlje, iz Vavilona.“
4„Šta su videli u tvojoj kući?“ — upita on. Jezekija odgovori: „Nije bilo ničeg u mojim riznicama što im nisam pokazao.“
5Tada je Isaija rekao Jezekiji: „Počuj reč Gospoda nad vojskama:
6’Evo, dolaze dani kada će sve što je u tvome dvoru, i sve što su tvoji preci sabrali do ovoga dana, biti odneseno u Vavilon; neće ostati ništa — govori Gospod.
7A neki od tvojih sinova, koji su ti se rodili, biće odvedeni. Oni će biti evnusi na dvoru vavilonskog cara.’“
8Jezekija odgovori Isaiji: „Dobra je reč Gospodnja što si je ti rekao.“ A mislio je: „Neka bude mir i spokojstvo tokom dana mojih.“