1Teško onima koji silaze u Egipat po pomoć, i nadu u konje polažu, i u kola se uzdaju mnoga, i u konjanike vrlo jake, a ne gledaju s pouzdanjem u Svetitelja Izrailjeva, a ne traže Gospoda.
2Ipak, on je mudar i navaliće zlo, i neće preinačiti što je rekao, te će ustati protiv doma zlikovačkog i protiv pomoći od prestupnika.
3Egipćanin je čovek, on nije Bog; konji njegovi su meso, oni nisu duh. Kada Gospod ispruži ruku svoju, posrnuće onaj koji pomaže i pašće onaj kome on pomaže — svi zajedno će propasti.
4Evo, Gospod mi je ovako rekao: „Kao što lav ili lavić nad plenom svojim reži, i onda kad na njega poviče pastira mnoštvo, on se ne plaši od glasova njihovih, niti on strepi od graje njihove — tako će Gospod nad vojskama sići da se bori za goru Sion, za uzvišenje njeno.
5Kako ptica krilima, tako će Gospod nad vojskama Jerusalim zaklanjati, zaklon biti, izbaviti, poštedeti i spasti.“
6Vratite se onome protiv koga su se duboko pobunili, sinovi Izrailjevi.
7Ta, u onaj dan će svako prezreti idole svoje srebrne i zlatne, likove svoje rezane, što ih sebi ruke vaše na greh načiniše.
8„Asirac će pasti od mača što nije od ljudi, prožderaće ga mač što nije od čoveka. On će od mača bežati, a mladići njegovi će biti pod nasiljem.
9Užasnut, ostaviće svoju tvrđavu; njegovi glavari će se prestraviti pod zastavom — tako je rekao Gospod, njegova je vatra na Sionu, i njegova je peć u Jerusalimu.“