Bible

1 Teško onima koji silaze u Egipat po pomoć, i nadu u konje polažu, i u kola se uzdaju mnoga, i u konjanike vrlo jake, a ne gledaju s pouzdanjem u Svetitelja Izrailjeva, a ne traže Gospoda. 2 Ipak, on je mudar i navaliće zlo, i neće preinačiti što je rekao, te će ustati protiv doma zlikovačkog i protiv pomoći od prestupnika. 3 Egipćanin je čovek, on nije Bog; konji njegovi su meso, oni nisu duh. Kada Gospod ispruži ruku svoju, posrnuće onaj koji pomaže i pašće onaj kome on pomaže —  svi zajedno će propasti. 4 Evo, Gospod mi je ovako rekao: „Kao što lav ili lavić nad plenom svojim reži, i onda kad na njega poviče pastira mnoštvo, on se ne plaši od glasova njihovih, niti on strepi od graje njihove  — tako će Gospod nad vojskama sići da se bori za goru Sion, za uzvišenje njeno. 5 Kako ptica krilima, tako će Gospod nad vojskama Jerusalim zaklanjati, zaklon biti, izbaviti, poštedeti i spasti.“ 6 Vratite se onome protiv koga su se duboko pobunili, sinovi Izrailjevi. 7 Ta, u onaj dan će svako prezreti idole svoje srebrne i zlatne, likove svoje rezane, što ih sebi ruke vaše na greh načiniše. 8 „Asirac će pasti od mača što nije od ljudi, prožderaće ga mač što nije od čoveka. On će od mača bežati, a mladići njegovi će biti pod nasiljem. 9 Užasnut, ostaviće svoju tvrđavu; njegovi glavari će se prestraviti pod zastavom  — tako je rekao Gospod, njegova je vatra na Sionu, i njegova je peć u Jerusalimu.“