Isaiah 22
1 Proroštvo o Dolini viđenja. Šta ti je sad, te se penješ sav na krovove?
2 Prepun vreve, grade bučni, šeheru razigrani! Izginuli tvoji od mača ne padoše, niti mrtvi tvoji u boju.
3 Svi tvoji vladari zajedno pobegoše, ne zategoše luk, a padoše u ropstvo, zarobljeni su svi koji se nađoše u tebi, daleko su bežali.
4 Zato sam rekao: „Ostavite me, gorko ću plakati; nemojte me tešiti nad ruševinom milog naroda mojega.“
5 Jer je dan pometnje i rasula i zbunjenosti od Gospodara Gospoda nad vojskama. U Dolini viđenja zid se ruši, prema planini je vapaj,
6 jer Elam tobolac donosi, sa bojnim kolima i konjanicima, a Kir štit otkriva.
7 Izabrane doline tvoje bojnih kola su pune. Konjanici se kod vratnica postrojavaju.
8 Tako je Judi uklonio zaštitu. U dan onaj pogled si svrnuo na oružje u šumskoj kući.
9 I pukotine u gradu Davidovu, videli ste kako ih je mnogo. I sabrali ste vodu iz Donjeg jezera.
10 Pa ste prebrojali kuće jerusalimske i porušili kuće da zid učvrstite;
11 te ste između dva zida načinili spremište za vodu iz Starog jezera; ali se na Stvoritelja niste obazirali, niti ste videli onog što je sve načinio odavno.
12 I pozvao je u dan onaj Gospodar Gospod nad vojskama: da plačete i tugujete, da obrijete glave i pripašete kostret.
13 Ali, gle, veselje i radost, ubijaju goveda i kolju ovce, jedu meso i piju vino: „Da jedemo i pijemo, jer sutra ćemo da pomremo.“
14 A mojim ušima je objavio Gospod nad vojskama: „Neće biti otkupljena vaša krivica dok ne umrete — reče Gospodar Gospod nad vojskama.“
15 Govori Gospodar Gospod nad vojskama: „Hajde, otidi onom dvoraninu, Somni, nadstojniku dvora:
16 ’Šta je s tobom i ko si to ti, da ovde grobnicu klešeš sebi? Kleše sebi grobnicu na visini, useca u steni stan za sebe.
17 Gle, Gospod će tebe baciti silno, junak će te uhvatiti snažno,
18 u klupko će te umotati žestoko, kao loptu će te bacati po zemlji širokoj. Tamo ćeš ti umreti, i tamo su kola tvoja slavna, sramoto dvoru gospodara tvoga.
19 Lišiću te položaja tvoga, i oteraću te iz službe tvoje.
20 A u taj dan ću pozvati slugu svoga Elijakima sina Helkijina.
21 Njega ću obući u odoru tvoju, njega ću opasati pojasom tvojim, njemu ću u ruke predati vlast tvoju, te će biti predak stanovnicima jerusalimskim i domu Judinom.
22 Na njegova pleća postaviću ključ od doma Davidova: kad otvori, neće zatvoriti niko, kad zatvori, neće otvoriti niko.
23 Njega ću kao klin uglaviti na mestu čvrstome, te će postati slavni presto u domu oca svojega.
24 O njega će se obesiti sva slava doma oca njegova: izdanci i potomci, sve posude malene, od zdelica do svih krčaga.’
25 U dan onaj — govori Gospod nad vojskama — izvući će se klin uglavljeni na mestu čvrstome, slomiće se i pašće; a teret što je na njemu biće odsečen, jer je Gospod rekao.“