Isaiah 21
1 Proroštvo primorskoj pustinji. Kao što vihori po Negevu huje, iz pustinje pristižu, iz zemlje strahotne.
2 Otkriveno mi je strašno viđenje — podlac podlost čini, pustošnik pustoši: „Na juriš, Elame! Na opsadu, Midijo! Dokrajčiću sve uzdahe njene!“
3 Zato bedra moja probadaju probadi; bolovi me spopadaju kao porodilju; smućen sam nad onim što čujem, užasnut sam pred onim što vidim.
4 Zbunjeno je srce moje, groza me snađe. Suton mog uživanja pretvori se u jezivost.
5 Postavi sto! Prostiri prostirku! Jedi! Pij! Ustajte, glavari! Mažite štitove!
6 Jer Gospod je meni ovako rekao: „Idi, postavi stražara! Pa što vidi, to neka ti javi.
7 Ako vidi konjanike, kako jašu po dvojica, jahače na magarcima, jahače na kamilama, neka dobro pazi, neka pazi što pažljivije.“
8 I povika stražar sa stražarnice: „Gospodaru moj, stojim danju neprestano, i celu noć na banku gde sam postavljen.
9 I gle ovo: dolaze konjanici, jašu po dvojica. Tada on progovori i reče: ’Pade, pade Vavilon! Svi kipovi njegovih bogova o zemlju se razbiše.’“
10 Vršeno moje, zrno s gumna mojeg! — što sam čuo od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjeva, to vam objavljujem.
11 Proroštvo o Dumi. Dođe mi zov iz Sira: „Stražari, koje je doba noći? Stražari, koje je doba noći?“
12 Stražar odgovara: „Dolazi jutro, pa opet noć. Ako ćete iskati, ištite! Vratite se! Dođite!“
13 Proroštvo Arapima. U čestarima arapskim počivate, karavani dedanski.
14 Pristupite žednom, iznesite vodu, stanovnici zemlje temeske, s hlebom svojim pred begunce izađite.
15 Jer oni beže pred mačevima, ispred mača isukanog, i ispred luka napetoga, i ispred boja žestokoga.
16 Da, ovako mi je rekao Gospodar: „Još jedna godina, kao što su godine najamničke, i iščeznuće sva slava kedarska.
17 Od mnogobrojnih strelaca među muškarcima iz Kedra, malo će ih ostati. Jer je to rekao Gospod, Bog Izrailjev.“