1Proroštvo primorskoj pustinji. Kao što vihori po Negevu huje, iz pustinje pristižu, iz zemlje strahotne.
2Otkriveno mi je strašno viđenje — podlac podlost čini, pustošnik pustoši: „Na juriš, Elame! Na opsadu, Midijo! Dokrajčiću sve uzdahe njene!“
3Zato bedra moja probadaju probadi; bolovi me spopadaju kao porodilju; smućen sam nad onim što čujem, užasnut sam pred onim što vidim.
4Zbunjeno je srce moje, groza me snađe. Suton mog uživanja pretvori se u jezivost.
5Postavi sto! Prostiri prostirku! Jedi! Pij! Ustajte, glavari! Mažite štitove!
6Jer Gospod je meni ovako rekao: „Idi, postavi stražara! Pa što vidi, to neka ti javi.
7Ako vidi konjanike, kako jašu po dvojica, jahače na magarcima, jahače na kamilama, neka dobro pazi, neka pazi što pažljivije.“
8I povika stražar sa stražarnice: „Gospodaru moj, stojim danju neprestano, i celu noć na banku gde sam postavljen.
9I gle ovo: dolaze konjanici, jašu po dvojica. Tada on progovori i reče: ’Pade, pade Vavilon! Svi kipovi njegovih bogova o zemlju se razbiše.’“
10Vršeno moje, zrno s gumna mojeg! — što sam čuo od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjeva, to vam objavljujem.
11Proroštvo o Dumi. Dođe mi zov iz Sira: „Stražari, koje je doba noći? Stražari, koje je doba noći?“
12Stražar odgovara: „Dolazi jutro, pa opet noć. Ako ćete iskati, ištite! Vratite se! Dođite!“
13Proroštvo Arapima. U čestarima arapskim počivate, karavani dedanski.
14Pristupite žednom, iznesite vodu, stanovnici zemlje temeske, s hlebom svojim pred begunce izađite.
15Jer oni beže pred mačevima, ispred mača isukanog, i ispred luka napetoga, i ispred boja žestokoga.
16Da, ovako mi je rekao Gospodar: „Još jedna godina, kao što su godine najamničke, i iščeznuće sva slava kedarska.
17Od mnogobrojnih strelaca među muškarcima iz Kedra, malo će ih ostati. Jer je to rekao Gospod, Bog Izrailjev.“