1Teško zemlji razmahnutih krila, s one strane kušanskih reka,
2koja morem šalje glasnike, i vodom u čamcima rogoznim. Idite, hitri vesnici, puku lepa stasa i tamne puti, narodu kog se boje i nadalje, puku žilavom i zavojevačkom, čijom zemljom se prepliću reke.
3Svi stanovnici vaseljene, žitelji zemlje, kad se zastava na gorama podigne, gledajte; i kad rog zatrubi, slušajte.
4Jer meni govori Gospod: „Odmaraću se i posmatrati sa svojeg mesta, kao žega zažarena nad svetlošću, kao rosni oblak kad je žega tokom žetve.“
5Pre berbe, kad procveta loza, dozrevanje grozdova je u jeku, i sekačima će poseći mladice, i odstraniti posečene lozice.
6Zajedno će biti ostavljeni grabljivicama gorskim i zverima po zemlji: grabljivice će na njima letovati, i sve zveri zemaljske zimovati.
7U to vreme dar donosiće Gospodu nad vojskama puk lepa stasa i tamne puti, narod kog se boje i nadalje, puk žilav i zavojevački, čijom zemljom prepliću se reke, k mestu gde je ime Gospoda nad vojskama, gori Sion.