Isaiah 10
1 Teško onima koji nepravedne odredbe određuju i propise tlačiteljske propisuju
2 da bi ubogome pravdu uskratili i siromasima naroda mog pravo oteli, kako bi sirotinju opljačkali.
3 I šta ćete u dan kazne činiti, kada propast iz daleka dođe? Kome ćete za pomoć uteći? Kamo ćete blago svoje ostaviti?
4 Kao roblje jamačno puzati i među poklane pasti… Uza sve to gnev se njegov umiriti neće i ruka mu ispružena ostaje.
5 „Teško Asircu! On je gneva moga šiba. On je u njihovoj ruci prut srdžbe moje.
6 Na puk otpadnički njega sam poslao, na narod koji me je rasrdio. On neka ga opleni i opljačka, kao blato drumsko neka ga izgazi.
7 Ali on nije tako nameravao, i u srcu svom nije tako smišljao, nego je u srcu svom za zatiranje, za istrebljivanje ne malog broja naroda.
8 Jer on je govorio: ’Svaki od mojih glavara nije li kao car?
9 Nije li Halani kao Harkemis? I nije li Amat kao Arfad? Nije li Samarija kao Damask?
10 Kao što moja ruka dohvati carstva idolska i njihove likove od Jerusalima i od Samarije;
11 kao što učinih sa Samarijom i njenim idolima, zar da ne učinim s Jerusalimom i njegovim ikonama?’“
12 I kad Gospodar izbubnja sve što namerava činiti na gori Sion i u Jerusalimu, onda ću kazniti plod oholog srca cara asirskog, i drskost njegovih ponositih očiju,
13 zato što je rekao: „Snagom svoje ruke učinih, i mudrošću svojom, jer uman jesam; granice narodima uklonih, i blaga njihova opljačkah; kao junak pokorih stolujuće.
14 Ruka moja kao gnezdo zgrabi bogatstva tih naroda. I kao što se kupe ostavljena jaja svu sam zemlju pokupio; i nikog ne bi da krilo pokrene, da kljun otvori, da zapijuče.“
15 Zar sekira da se hvališe nad čovekom koji njome seče? Hoće li se veličati testera nad čovekom koji njom testeri? Zar palica maše čovekom koji je poteže, i štap li podiže onog koji drvo nije?
16 Zato će Gospodar Gospod nad vojskama poslati skapavanje među njegove zadrigle, i njegovu će slavu popaliti kao što se vatra raspaljuje.
17 Svetlost Izrailjeva biće ta vatra, i Svetitelj njegov biće taj plamen: on će goreti i proždirati bodlje njegove i trnje njegovo u jednom danu.
18 Krasotu šuma njegovih i polja njegovih on će uništiti od srži do kore. I biće kao bolesnik koji kopni.
19 Što ostane drvo u njegovoj šumi, to malo će i dečak moći da prebroji.
20 I biće u dan onaj ostatak Izrailjev i izbeglice, potomci Jakovljevi, neće se više oslanjati na onoga koji ih obara, nego će bivati istinski oslonjeni na Gospoda, Svetitelja Izrailjeva.
21 Ostatak će se vratiti, ostatak Jakovljev Bogu silnome.
22 Ta, ako bude naroda tvojega, Izrailja, kao peska morskoga, vratiće se ostatak njegov. Odluka je konačna: pravda nadire.
23 Jer u potpunosti je odlučio Gospod Bog nad vojskama: on to čini u sredini cele zemlje.
24 Zato govori Gospodar Gospod nad vojskama: „Narode moj, stanovnici na Sionu, ne boj se Asirca kad te šibom tuče, kad palicu na te podiže na putu egipatskom,
25 jer još samo malo, i jarost je ispunjena, i gnev moj će ih uništiti.“
26 I Gospod nad vojskama zamahnuće bičem na njega kao što udaraše Madijane na Steni Orivovoj; i palica je njegova nad morem, i podiže je na putu egipatskom.
27 I biće u dan onaj: biće skinuto breme njegovo s tvojih ramena i jaram njegov s tvojeg vrata, i slomiće se jaram pred pomazanjem.
28 On dolazi na Ajat, on je prošao Migron, on rasprti prtljag svoj u Mihmasu.
29 Oni prѐlaze prélaze: „U Gavi će biti prenoćište za nas.“ Rama drhće, a Gavaja Saulova beži.
30 Vrišti, ćerko Galimska, što glasnije! Slušaj, Laise! Siromahu, Anatote!
31 Madmena odluta; stanovnici gevimski utekoše.
32 Još danas će se u Novu zaustaviti, rukom maše gori ćerke sionske, humu jerusalimskom.
33 Gle, Gospodar Gospod nad vojskama grane kreše užasom, posečeni su vrhovi uspravljeni, oni uzdignuti su oboreni;
34 a sekirom se šumski gustiš raseca, a od Silnog Livan biva oboren.