Bible

1 Gospodu se, Bogu svome, Izrailju vrati, jer si posrnuo u krivici svojoj! 2 Ponesite sa sobom reči, Gospodu se vratite. Kažite mu: „Krivicu nam svaku ti oprosti, molitvu usliši; kako bismo ti prineli plod usana svojih kao junce kada žrtvujemo! 3 Asirija nas spasti neće i na konjima nećemo jahati. Nećemo opet govoriti, delu ruku naših: ’Bože naš!’ Jer siroče smilovanje u tebi nalazi.“ 4 „Izlečiću otpadništvo njihovo, dobrovoljno voleću ih jer se od njih jarost moja odvratila. 5 Izrailju biću kao zora, procvetaće kao ljiljan, pustiće korenje ko kedar livanski. 6 Nicaće mu mladice, ko maslina raskošan će biti, mirisaće kao kedar livanski. 7 Vratiće se da žive u senci njegovoj. Proklijaće kao žito, raširiti kao loza, pročuće se kao vino sa Livana. 8 O, Jefreme, šta ja imam s idolima? Ja, ja ću da uslišim, ja ću da se staram, ja sam kao zelen čempres. Od mene ćeš ti svoj plod da primiš.“ 9 Ko je mudar nek ovo razume, ove stvari nek umni razazna: Gospodnji su ispravni putevi. Pravednici hodaju po njima, odmetnici na njima posrću.