1Gospodu se, Bogu svome, Izrailju vrati, jer si posrnuo u krivici svojoj!
2Ponesite sa sobom reči, Gospodu se vratite. Kažite mu: „Krivicu nam svaku ti oprosti, molitvu usliši; kako bismo ti prineli plod usana svojih kao junce kada žrtvujemo!
3Asirija nas spasti neće i na konjima nećemo jahati. Nećemo opet govoriti, delu ruku naših: ’Bože naš!’ Jer siroče smilovanje u tebi nalazi.“
4„Izlečiću otpadništvo njihovo, dobrovoljno voleću ih jer se od njih jarost moja odvratila.
5Izrailju biću kao zora, procvetaće kao ljiljan, pustiće korenje ko kedar livanski.
6Nicaće mu mladice, ko maslina raskošan će biti, mirisaće kao kedar livanski.
7Vratiće se da žive u senci njegovoj. Proklijaće kao žito, raširiti kao loza, pročuće se kao vino sa Livana.
8O, Jefreme, šta ja imam s idolima? Ja, ja ću da uslišim, ja ću da se staram, ja sam kao zelen čempres. Od mene ćeš ti svoj plod da primiš.“
9Ko je mudar nek ovo razume, ove stvari nek umni razazna: Gospodnji su ispravni putevi. Pravednici hodaju po njima, odmetnici na njima posrću.