Bible

1 Strah je vladao dok je Jefrem govorio. Uzdigao se on u Izrailju, ali je zgrešio zbog Vala i umro. 2 A i sada grehe množe jer su sebi izlili idole od svog srebra i svojom veštinom. Idoli su delo livca, svi do jednog! I još za njih kažu: „Ljudi koji žrtvuju neka ljube telad!“ 3 Biće zato ko jutarnji oblak i kao rosa rana što nestaje, kao pleva s gumna olujom nošena i dim iz odžaka. 4 „A ja sam bio Gospod, Bog tvoj, još od zemlje egipatske, osim mene ne znaš za druge bogove. Osim mene Spasitelja nema. 5 Ja sam tebe posmatrao u pustinji, u zemlji sasušenoj. 6 Nasitili su se na pašnjaku svome. Nasitili su se, srcem ogordili i zato me zaboravili. 7 Poput lava ja ću za njih biti, poput risa što kraj puta vreba. 8 Presrešću ih kao medvedica kojoj su oteli medvediće, do srca im grudi rastrgnuti. Proždraću ih onde kao lav, raskomadaće ih divlje zveri. 9 Satrven si, Izrailju, jer si protiv mene, protiv svoga pomoćnika! 10 Gde je sada car tvoj da te spase u svim tvojim gradovima, tvoje sudije? A za njih si govorio: ’Daj mi cara i glavare!’ 11 I u gnevu svome cara sam ti dao, ali sam ga i uzeo u jarosti svojoj. 12 Svezana je krivica Jefremova i prikriven greh je njegov. 13 Spopašće ga bolovi ko da se porađa. Ali on je dete što mudrosti nema, jer on ne bi da se rodi, da izađe iz utrobe kad je tome vreme. 14 Od prevlasti Sveta mrtvih otkupiću ih i od smrti izbaviću ih. Gde je, smrti, tvoje razaranje? Gde je, Svete mrtvih, žalac tvoj? Samilost je sakrivena od očiju mojih. 15 Sve i da procveta među braćom svojom, istočni će vetar doći, iz pustinje vetar Gospodnji se diže da presuši njegove izvore, da presahne njegova vrela i da otme blago, sve dragocenosti. 16 Biće kriva Samarija za pobunu protiv Boga svoga. Od mača će oni pasti, decu će im razmrskati i trudnice rasporiti.“