1Izrailj je bio loza razgranata. Rađao je plod za sebe i po obilju svojih plodova umnožavao žrtvenike, podizao je ukrašene svete stubove prema napretku svoje zemlje.
2Srce im je ljigavo i sada im sledi kazna od njega: razbiće im žrtvenike i polomiće im svete stubove.
3Jer oni sad govore: „Nemamo cara jer se ni Gospoda ne bojimo! Jer, kakva korist i od cara?“
4Govore besmislice dok se kunu lažno i zavetuju se, parnice se ko otrovni korov šire po brazdama njihove njive.
5Za teletom Vet-Avenovim strepe stanovnici Samarije. Žaliće za njim njegov narod, njegovi sveštenici će strepeti nad njim, jer je od njega otišla slava njegova.
6U Asiriju će ga odneti na dar velikom caru; stid će da spopadne Jefrema, a Izrailj će se zastideti zbog namere svoje.
7Samarija će se razoriti sa sve carem ko sa trunkom povrh vode.
8Biće oborene uzvišice Vet-Avena, taj greh Izrailja; trnje i korov će pokriti njihove žrtvenike, a oni će reći gorama: „Prekrijte nas“, i bregovima: „Padnite na nas.“
9O, Izrailju, grešio si još od gavajskih dana! Onde su i ostali. Ali, tamo u Gavaji, neće li rat zahvatiti sinove nepravde?
10Kazniću ih kad mi je po volji. Okupiće se na njih narod da ih okuju zbog njihovog dvostukoga greha.
11Jefrem je ukroćena junica koja voli da vrše. Lepu ću joj šiju jarmom ukrasiti. Ujarmiću Jefrema, oraće Juda, drljaće Jakov.
12Pravednost sejte, žanjite milost i tlo neuzorano orite! Vreme je da Gospoda tražite, dok se ne vrati i ne da vam kišu pravednosti.
13A vi ste opakost orali, nepravdu požnjeli i plod laganja jeli, jer ste se u svoj put pouzdali, u ratnike svoje mnogobrojne.
14Zaoriće se ratna vika u narodu tvome, satrvena biće utvrđenja tvoja sva; kao što je Salman satro Vet-Arvel, kada je na dan boja majka s decom na komade bila razmrskana.
15Ovo će ti učiniti, o, Vetilju, zbog velike zlobe tvoje. Kada dan bude okončan, okončaće i car Izrailja.