Ezekiel 9
1 Tada je povikao u moje uši jakim glasom, govoreći: „O, vi, pogubitelji grada, pristupite svaki s razornim oružjem u ruci!“
2 Uto dođoše šestorica ljudi iz pravca Gornjih vrata, koja su okrenuta ka severu. Svaki je imao smrtonosno oružje u ruci. Jedan od njih je bio obučen u lan, a za pojasom je imao pisarski pribor. Došli su i stali pored bronzanog žrtvenika.
3 Tada se Slava Boga Izrailjevog podigla s heruvima na kome je bila i otišla prema pragu Doma. Gospod doviknu onome što je bio obučen u lan, koji je za pojasom imao pisarski pribor,
4 i reče mu: „Prođi kroz grad, kroz Jerusalim, i stavi znak na čela ljudi koji uzdišu i stenju zbog svih gadosti koje se čine u njemu.“
5 A drugima je rekao na moje uši: „Sledite ga kroz grad i ubijajte. Ne žalite i ne pokazujte milost.
6 Pobijte starce, mladiće i devojke, decu i žene; istrebite ih, ali ne dirajte nijednog čoveka koji na sebi ima znak. Počnite od mog Svetilišta.“ Počeli su od starešina pred Domom.
7 On im reče: „Oskrnavite Dom, napunite dvorište pobijenima, pa izađite.“ Oni su izašli i počeli da ubijaju po gradu.
8 Dok su ih ubijali, ja sam ostao sâm. Tada sam pao ničice i zavapio: „Ah, Gospode Bože, zar ćeš pobiti sve što je ostalo od Izrailja izlivajući svoj gnev na Izrailj?“
9 On mi odgovori: „Krivica doma Izrailjevog i Jude je veoma velika. Zemlja je puna krvi, a grad se ispunio opakošću. Jer oni kažu: ’Gospod je napustio zemlju; Gospod ne vidi.’
10 Stoga se ni ja neću sažaliti niti smilovati, nego ću im platiti po njihovim putevima.“
11 Tada se vratio onaj čovek obučen u lan, koji je za pojasom imao pisarski pribor, i doneo vest: „Izvršio sam sve što si mi zapovedio.“