Ezekiel 36
1 Ti, sine čovečiji, prorokuj Izrailjevim gorama i reci: ’Čujte, gore Izrailjeve, reč Gospodnju.
2 Govori Gospod Bog: zato što je neprijatelj rekao za vas: „Aha! Večne uzvišice su postale naša svojina!“,
3 prorokuj i reci: govori Gospod Bog: zato što su vas pustošili i gazili sa svih strana da postanete imovina ostalih naroda, i što vas uzimaju u usta i kleveću,
4 čujte, gore Izrailjeve, reč Gospoda Boga! Govori Gospod Bog gorama i uzvišicama, uvalama i dolinama, pustim razvalinama i napuštenim gradovima, koje su postale plen i predmet poruge ostalim narodima unaokolo.
5 Zato govori Gospod Bog: u svojoj sam ognjenoj revnosti govorio protiv ostalih naroda, i protiv celog Edoma, koji je iz radosti, iz sveg srca, i s prezirom u duši prisvojio moju zemlju, radi pašnjaka i plena.
6 Zato prorokuj za zemlju Izrailjevu i reci gorama i uzvišicama, uvalama i dolinama. Govori Gospod Bog: evo, govorio sam u revnosti i jarosti, jer ste podneli porugu naroda.
7 Stoga govori Gospod Bog: dižem svoju ruku i kunem se da će i narodi oko vas podneti porugu.
8 A vi, gore izrailjske, širićete svoje grane i donositi plod mom narodu Izrailju, jer mu se bliži dolazak.
9 Jer, evo, ja sam za vas! Okrenuću se k vama, i bićete obrađene i posejane.
10 Umnožiću ljude na vama, sav dom Izrailjev, te će gradovi biti naseljeni, a ruševine podignute.
11 Umnožiću na vama i ljude i stoku, i bićete mnogobrojni i plodni, a ja ću vas naseliti kao nekada i učiniti vas uspešnijima nego ranije. Tada ćete znati da sam ja Gospod.
12 I dovešću ljude, moj narod Izrailj, da hodaju po vama. Oni će vas posedovati, i postaćeš im nasledstvo, i nećeš ih više ostavljati bez dece.
13 Govori Gospod Bog: pošto ljudi govore o vama: „Vi proždirete ljude i ostavljate svoju zemlju bez dece“ —
14 stoga više nećeš proždirati ljude, niti ćeš više ostavljati svoj narod bez dece — govori Gospod Bog.
15 Neću više dati da slušaš uvrede naroda, niti da trpiš njihovo ruganje, i više nećeš ostavljati svoj narod bez dece — govori Gospod Bog.’“
16 Dođe mi opet reč Gospodnja:
17 „Sine čovečiji, dom Izrailjev je živeo u zemlji, ali ju je oskrnavio svojim putevima i svojim delima. Njihovi su putevi preda mnom bili kao žena u svojoj mesečnoj nečistoći.
18 Zbog toga sam izlio svoju jarost na njih zbog krvi koju su prolili u zemlji i zbog njihovih idola kojima su je oskrnavili.
19 Zato sam ih razvejao među narode i rasejao po zemljama. Sudio sam im po njihovim putevima i delima.
20 I među koji god narod da su došli, skrnavili su moje sveto ime. Govorilo se za njih: ’Oni su narod Gospodnji, a morali su da odu iz svoje zemlje.’
21 A meni je bilo žao moga svetog imena koje su oni, dom Izrailjev, oskrnavili među narodima gde su došli.
22 Zato recite domu Izrailjevom: ’Govori Gospod Bog: ne radim ovo radi vas, dome Izrailjev, nego radi svog svetog imena, koje ste oskrnavili među narodima u koje ste došli.
23 A ja ću posvetiti moje veliko ime, koje je bilo oskrnavljeno među narodima, koje ste vi oskrnavili među njima. Tada će narodi znati da sam ja Gospod — govori Gospod Bog — kad na njihove oči pokažem svoju svetost na vama.
24 Onda ću vas pokupiti iz naroda i sabrati vas iz svih zemalja, pa ću vas dovesti u vašu zemlju.
25 Poškropiću vas čistom vodom i bićete čisti. Očistiću vas od svih vaših nečistoća i od svih vaših idola.
26 Daću vam novo srce i novi duh ću staviti u vas. Odstraniću kameno srce iz vašeg tela i daću vam srce od mesa.
27 Staviću svoj Duh u vas i učiniću da sledite moje uredbe i da držite i izvršavate moje propise.
28 I živećete u zemlji koju sam dao vašim precima. Vi ćete mi biti narod, a ja ću vam biti Bog.
29 Izbaviću vas od svih vaših nečistoća, i dozvaću žito i umnožiću ga, i više neću dovesti na vas glad.
30 Umnožiću rod na drveću i urod na njivama i nećete više podnositi sramotu među narodima zbog gladi.
31 Tada ćete se setiti svojih zlih puteva i nevaljalih dela, pa ćete se gaditi sami sebi zbog svojih krivica i gadosti.
32 Ovo znajte: neću to učiniti radi vas — govori Gospod Bog. Neka vas je stid i sram zbog vaših puteva, dome Izrailjev!
33 Govori Gospod Bog: onoga dana kad vas očistim od svih vaših krivica, naseliću vas na gorama i obnoviću vaše ruševine.
34 Opustela zemlja će biti obrađivana umesto da leži pusta pred prolaznicima.
35 Tada će govoriti: „Opustošena zemlja postala je kao edenski vrt, a gradovi nekad razoreni, opusteli i uništeni, sada su utvrđeni i naseljeni.“
36 Tada će preostali narodi oko vas znati da sam ja, Gospod, podigao razvaline i posadio što je bilo pusto. Ja, Gospod, sam to rekao.
37 Govori Gospod Bog: još jednom ću dozvoliti domu Izrailjevom da traže da im učinim ovo: da umnožim njihove ljude kao stado.
38 Kao što je mnogo ovaca posvećenih za žrtvu u Jerusalimu za njegove praznike, tako će razoreni gradovi biti puni ljudi kao ovaca. Tada će znati da sam ja Gospod.’“