1Dođe mi reč Gospodnja:
2„Sine čovečiji, okreni svoje lice prema Siru i prorokuj protiv njega.
3Reci mu: ’Govori Gospod Bog: evo me protiv tebe, sirska goro! Ispružiću na tebe svoju ruku i pretvoriti te u krajnju pustoš.
4Razoriću tvoje gradove i postaćeš pustoš. Tada ćeš znati da sam ja Gospod.
5Zbog toga što si gajio trajno neprijateljstvo i izručivao maču Izrailjce u vreme njihove nevolje, u vreme njihove konačne kazne,
6zato ću ti, života mi moga, spremiti krvoproliće, i krvoproliće će ti biti za petama; krvi se nisi gnušao, krv će ti biti za petama — govori Gospod Bog.
7Pretvoriću goru Sir u krajnju pustoš, i odseći je za sve prolaznike i za povratnike.
8Gore ću mu ispuniti pobijenima; pobijeni će padati po tvojim uzvišicama, dolinama i udolinama.
9Učiniću od tebe večnu pustoš, a tvoji gradovi će biti nenastanjeni. Tada ćete znati da sam ja Gospod.
10Zbog toga što kažete: „Dva naroda i dve zemlje će biti moje, mi ćemo ih osvojiti“ — iako je Gospod tamo —
11zato ću, života mi moga, postupiti sa onakvim gnevom i zavišću s kojom si ti postupao iz svoje mržnje prema njima. Tako ću obznaniti sebe među njima kada vam budem sudio — govori Gospod Bog.
12Tada ćeš znati da sam ja, Gospod, čuo sve prezrive reči koje si izrekao protiv izrailjskih gora, govoreći: „Opustele su; nama su za hranu!“
13Oholo ste govorili protiv mene i gomilali reči protiv mene. Ja sam to čuo!
14Govori Gospod Bog: učiniću od tebe pustoš na radost cele zemlje.
15I kako si se ti radovala kad je dom Izrailjev bio opustošen, tako ću ja postupiti s tobom. Opustećeš, sirska goro, ti i sav Edom! Tada će znati da sam ja Gospod.’