Ezekiel 29
1 U desetoj godini, u desetom mesecu, dvanaestoga dana, dođe mi reč Gospodnja:
2 „Sine čovečiji, okreni lice prema faraonu, egipatskom caru i prorokuj protiv njega i protiv celog Egipta.
3 Govori i reci: ’Govori Gospod: Evo me protiv tebe, faraone, care egipatski! Ti si velika neman što leži u svojim rekama i govori: „Nil je moj, sebi sam ga načinio!“
4 Zato ću zakačiti kuku za tvoju čeljust i učiniti da se sve ribe iz tvojih reka priljube uz tvoje krljušti. Zatim ću te izvući iz tvojih reka zajedno sa ribama iz tvojih reka koje su se priljubile uz tvoje krljušti.
5 Ostaviću te u pustinji, tebe i sve ribe iz tvojih reka. Pašćeš na ledinu i niko te neće poneti ni sahraniti. Daću te za hranu poljskim zverima i pticama nebeskim.
6 I svi će stanovnici Egipta znati da sam ja Gospod. Bili ste štap od trske domu Izrailjevu.
7 Kada su te uzeli u ruke, ti si se slomio i probio im sva ramena; kada su se oslonili na tebe, ti si pukao i oduzeo im snagu u svim bedrima.
8 Zato govori Gospod Bog: poslaću na tebe mač i istrebiti iz tebe i ljude i stoku.
9 Zemlja egipatska postaće pustoš i pustinja. Tada će znati da sam ja Gospod. To je zbog toga što si rekao: „Nil je moj, sebi sam ga načinio!“
10 Stoga, evo dolazim na tebe i na tvoje reke: pretvoriću egipatsku zemlju u pustoš i pustinju, od Migdola do Siene, do međe kuške.
11 Ljudska noga neće više preko nje prelaziti, a neće ni stoka svojom nogom prelaziti preko nje, nego će četrdeset godina biti nenastanjena.
12 I pretvoriću egipatsku zemlju u najgoru pustoš među opustošenim zemljama. Njegovi će gradovi biti pusti među razorenim gradovima četrdeset godina. A ja ću rasuti Egipćane među narode i rasejati ih po zemljama.
13 Jer govori Gospod Bog: kad se navrši četrdeset godina, skupiću Egipćane iz naroda, gde su bili rasuti,
14 pa ću vratiti Egipćane iz ropstva i dovesti ih u zemlju Patros, njihovu postojbinu, i tamo će biti malo carstvo.
15 Ono će biti najmanje od zemaljskih carstava, te se neće više uzdići nad narode; tako ću ga smanjiti da više nikad ne zagospodari nad narodima.
16 I više neće biti uzdanica domu Izrailjevu, nego podsetnik na njihovu krivicu, kada su se k njemu okretali za pomoć. Tada će znati da sam ja Gospod Bog.’“
17 U dvadeset sedmoj godini, prvog dana u prvom mesecu, dođe mi reč Gospodnja:
18 „Sine čovečiji, Navuhodonosor, car vavilonski, je odveo svoju vojsku u veliki pohod na Tir. Svaka je glava oćelavila, svako se rame odralo, ali od pohoda koji je preduzeo protiv Tira nije imao dobit ni on ni njegova vojska.
19 Zato govori Gospod Bog: evo, ja dajem Navuhodonosoru, caru vavilonskom, zemlju egipatsku. On će odneti njeno blago, oteti njen plen i opljačkati je. To će biti plata njegovoj vojsci.
20 A kao nadoknadu za njegov trud daću mu egipatsku zemlju, jer su radili za mene — govori Gospod Bog.
21 U onaj ću dan podići rog domu Izrailjevu, a tebi ću otvoriti usta među njima. Tada će znati da sam ja Gospod.“