Ezekiel 28
1 Dođe mi reč Gospodnja:
2 „Sine čovečiji, reci tirskom vladaru: ’Govori Gospod Bog: Uzoholio si se u srcu govoreći: „Ja sam bog; sedim na Božijem prestolu u srcu mora.“ Ipak, ti si samo čovek, a ne Bog, iako svoj um izjednačavaš s Božijim umom.
3 Eto, mudriji si od Danila; nijedna tajna ti nije skrivena.
4 Stekao si sebi bogatstvo mudrošću i razumom, nakupio si srebro i zlato u svojim riznicama.
5 Umnožio si svoje bogatstvo velikom svojom mudrošću u trgovini, ali si se uzoholio u srcu zbog svog bogatstva.
6 Zato govori Gospod Bog: Zato što izjednačavaš svoj um s Božijim umom,
7 evo, dovešću na tebe tuđince, najnemilosrdnije među narodima, a oni će isukati mačeve na lepotu tvoje mudrosti i okaljati tvoj sjaj.
8 Baciće te u jamu i umrećeš smrću posečenih usred mora.
9 Hoćeš li pred svojim pogubiteljem da kažeš: „Ja sam Bog“? Ti si čovek, a ne Bog, kad padneš u ruke svojih pogubitelja!
10 Umrećeš smrću neobrezanih rukom tuđinaca, jer sam ja to rekao — govori Gospod Bog.’“
11 Opet mi dođe reč Gospodnja:
12 „Sine čovečiji, ispevaj tužbalicu protiv tirskog cara. Reci mu: ’Govori Gospod Bog: Ti si pečat savršenstva, pun mudrosti i savršen u lepoti.
13 Bio si u Edenu, vrtu Božijem, sav okićen dragim kamenjem: rubinom, topazom, dijamantom, hrisolitom, oniksom, jaspisom, safirom, malahitom i smaragdom; zlatom te uokvirili i izvezli, učvrstili ih u dan kad si bio stvoren.
14 Učinih te heruvimom zaštitnikom, postavih te na svetu goru Božiju, hodio si posred ognjenog kamenja.
15 Besprekoran beše na putevima svojim, od dana kad si stvoren, do dana kad se nepravda našla na tebi.
16 Zbog obilja tvoje trgovine napunilo se nasilje u tebi; zgrešio si. Zato te zbacih nečistog s gore Božije i uklonih te, heruvime zaštitniče, isred ognjenog kamenja.
17 Ponelo se srce tvoje zbog tvoje lepote, upropasti mudrost svoju zbog svog sjaja. I bacio sam te na zemlju, pred careve te zemaljske postavio da te oni gledaju s prezrenjem.
18 Zbog mnogih tvojih krivica, zbog trgovine tvoje nepoštene, svetilište si svoje oskrnavio. Zato sam zapalio oganj posred tebe, i oganj te je progutao; u pepeo sam te pretvorio na oči svima što te gledaju.
19 Svi koji su te znali među narodima, zgražaju se sad nad tobom, postao si prizorom užasa, i više te nikada neće biti.’“
20 Dođe mi reč Gospodnja:
21 „Sine čovečiji, okreni se licem prema Sidonu i prorokuj protiv njega.
22 Reci: ’Govori Gospod Bog: Evo me protiv tebe, Sidone, da se proslavim usred tebe. I znaćete da sam ja Gospod, kada nad njim izvršim sud, i kada pokažem svoju svetost u njemu.
23 Poslaću na njega pošast, i krvi će biti na njegovim ulicama. Posečeni će ginuti usred njega od mača, koji će ih stizati sa svih strana. Tada će znati da sam ja Gospod.
24 Dom Izrailjev neće više imati trn koji ubada, ni bodlju koja nanosi bol; niotkuda više neće biti onih koji ih preziru. Tada će znati da sam ja Gospod Bog.
25 Zato govori Gospod: kada skupim dom Izrailjev iz naroda gde su bili rasejani, i pokažem na njima svoju svetost pred pucima, tada će živeti na zemlji, koju sam ja dao svome sluzi Jakovu.
26 I živeće spokojno na njoj: gradiće kuće, sadiće vinograde i živeće bezbedno, kada izvršim sud nad svima koji ih preziru sa svih strana. Tada će znati da sam ja, Gospod, njihov Bog.’“