Ezekiel 11
1 Onda me je Duh podigao i doneo me do istočnih vrata Doma Gospodnjeg, koja su okrenuta prema istoku. Tamo, na ulazu vrata, bilo je dvadeset pet ljudi. Među njima sam video narodne knezove Jazaniju, sina Azurovog, i Felatiju, sina Venajinog.
2 On mi reče: „Sine čovečiji, ovo su ljudi koji smišljaju bezakonje i koji daju zle savete u ovom gradu.
3 Oni govore: ’Nije sad vreme da se grade kuće. Ovaj je grad lonac, a mi smo meso.’
4 Zato, prorokuj protiv njih, prorokuj, sine čovečiji.“
5 Duh Gospodnji se spusti na mene i reče mi: „Govori Gospod: ’Znam šta kažete, dome Izrailjev, znam ja misli vašeg srca.
6 Pobili ste mnogo ljudi u ovom gradu, ulice ste napunili ubijenima.’
7 Stoga, govori Gospod Bog: ’Oni koje ste pobili i nagomilali u njemu, oni su meso, a ovaj grad je lonac.
8 Vi se bojite mača, a ja ću baš mač dovesti na vas — govori Gospod Bog.
9 Isteraću vas iz njega i predati vas u ruke tuđincima i izvršiti sud nad vama.
10 Padaćete od mača po svim krajevima Izrailjevim; ja ću vam suditi. Tada ćete znati da sam ja Gospod.
11 Ovaj grad neće biti vaš lonac, niti ćete biti meso u njemu; ja ću izvršiti sud nad vama po svim krajevima Izrailjevim.
12 Tada ćete znati da sam ja Gospod; jer niste sledili moje odredbe, niti ste izvršavali moje propise, nego ste vršili propise naroda oko vas.’“
13 Dok sam ja prorokovao, Felatija, sin Venajin, pade mrtav. Ja padoh ničice i glasno zavapih: „O, Gospode Bože, zar ćeš istrebiti što je ostalo od Izrailja?“
14 Tada mi dođe reč Gospodnja:
15 „Sine čovečiji, tvoja braća, tvoja braća i tvoja rodbina i sav dom Izrailjev, su oni o kojima su stanovnici Jerusalima rekli: ’Oni su daleko od Gospoda; nama je zemlja dana u nasledstvo.’
16 Stoga govori Gospod Bog: ’Udaljio sam ih među narode i rasejao ih po zemljama. Ipak, samo sam im na kratko bio Svetilište u zemljama gde su otišli.’
17 Zato reci: ’Govori Gospod Bog: skupiću vas iz naroda, sabraću vas iz zemalja među koje ste bili rasejani, i dati vam zemlju Izrailjevu.’
18 A kada dođu tamo, ukloniće iz nje sve svoje gadne idole i sve svoje gnusnosti.
19 I daću im jedno srce, i staviću u njih novi duh. Izvadiću kameno srce iz njihovih tela i dati im srce od mesa,
20 kako bi sledili moje odredbe, čuvali moje propise i vršili ih. Tada će biti moj narod, a ja ću biti njihov Bog.
21 A onima čija srca slede njihove gadne idole i gnusnosti, svaliću kaznu na njihovu glavu — govori Gospod Bog.“
22 Tada su heruvimi raširili svoja krila s točkovima pored sebe. Nad njima je bila slava Boga Izrailjevog.
23 Potom se Slava Gospodnja podigla iz središta grada, i zaustavila se nad gorom istočno od grada.
24 A mene je Duh poneo i doveo me u viđenju — Duhom Božijim — k izgnanicima u Haldeji. Tada je viđenje koje sam imao otišlo od mene.
25 Izgnanicima sam ispričao sve što mi je Gospod pokazao.